Ivanišević o rezidbi vinograda za početnike: Čime, kako i šta posle toga?

Promenljivo vreme i kiše neće poremetiti zimsku rezidbu vinograda, a vlaga će se akumulirati za sledeću sezonu.

"Jedino, ako se nastave topli dani, možemo očekivati ranije kretanje vegetacije. Kretanje vinograda na Fruškoj Gori je druga polovina marta meseca, ako to bude toplo, može da bude i ranije", procenjuje direktor Departmana za vinogradarstvo Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu Dragoslav Ivanišević.

Čime se reže?

Rezidba vinove loze se obavlja ručnim makazama, a za starije vinograde potrebno je imati i veće makaze, takozvane radikalke za veće preseke, a upotreba mehanizacije je sve češća.

"U zavisnosti od uzgojnih oblika, mehanizovana rezidba je moguća gotovo preko 90 odsto. Kod na primer, kod rojatske kordunice mašinskom rezidbom se uradi više od 90 odsto posla, pa se posle prođe ručno i koriguje. Kod drugih, kao karlovački ili Gijo, mašinska rezidba je moguća samo delimično, u višim delovima špalira. Tako da je ručni način rezidbe dominantan."

Reznik, kondir i luk

Kako dalje Ivanišević nastavlja, u svakom uzgojnom obliku je definisano i projektovano da se ostave određeni rodni elementi.

"To su jednogodišnji lastari prikraćeni na određenu dužinu. Ako se prikraćuje na jedno okce, nazivamo ga reznik, ako ima od dva do pet - zove se kondir, a ako ima više od šest okaca, onda je luk. U tom slučaju, dobar lastar koji ostavljamo za narednu godinu, trebalo bi u prečniku da ima šest, sedam, do 11-12 mm i to se smatra optimalnim lastarom i da se vodi računa da taj nodus koji se ostavlja da je na prvi pogled zdrav", ističe profesor Poljoprivrednog fakulteta.

Sprečiti korove

Različite sorte zahtevaju različite rezidbe - dugu ili kratku rezidbu. Kod duge ostavljamo duge rodne elemente, lukove, a one koje zahtevaju kratku rezidbu ostavljamo reznike i kondire. 

"Sada obavezno radimo i popravku potpore, odnosno učvrstivanje stubova koji su se rasklimali, popravak pritki. Uz svaki čokot mora biti pritka posebno u prvih pet godina. Zateže se i žica", dodaje naš sagovornik.

Vinogradari najčešće su već u jesen obradili zemljište, ali "nije loše", kako kaže Ivanišević da se nakon završene rezidbe "malo prođe sa nekom mašinom, laganom tanjiračom da se zemljište obradi i odloži kretanje korova".