Kako izbeći greške pri rezidbi vinove loze?

Rezidba je ampelotehnička mera kojom se uspešno uspostavlja skladan odnos između kvaliteta visine i prinosa. 

Kako objašnjava diplomirani inženjer poljoprivrede Boban Marković, osnovni ciljevi rezidbe su:

• Obrazovanje osnovnog oblika stabla u mladim vinogradima;
• Održavanje formiranog stabla u dugom periodu rodnosti čokota, da bi svi njegovi delovi bili zdravi i svi organi loze pravilno raspoređeni u prostoru;
• Normiranje broja okaca, lastara i grozdova na čokotu;
• Regulisanje rasta i rodnosti, te uspostavljanje i održavanje pravilnog odnosa između vegetativnog razvoja i visine prinosa;
• Regulisanje kvaliteta grožđa, kao i uspostavljanje pravilnog odnosa između visine prinosa, zrelosti i kvaliteta grožđa;
• Regenerisanje starih i deformisanih stabala radi podmlađivanja čokota;
• Uklanjanje suvih i ogoljenih delova stabla i delova oštećenih dejstvom grada, jakih mrazeva i mehaničkih povreda prouzrokovanih radom poljoprivrednih mašina.

Kod stonih sorti grožđa kvalitet važniji od kvantiteta

Vinovu lozu karakteriše izražena potencijalna rodnost, pa za svaku sortu, u skladu sa njenim biološkim osobinama, treba naći optimalnu opterećenost rodnim elementima s ciljem da se potencijalna pretvori u realnu rodnost određenog kvaliteta. Marković napominje da je pravilno opterećen onaj čokot na kojem se obrazuje onoliko grozdova koliko odgovara njegovoj realnoj vegetativnoj snazi. On dodaje da se pri tom ne sme zanemariti kvalitet grožđa. U proizvodnji stonog grožđa primarni značaj se ne daje postizanju visokih, već optimalnih prinosa koji obezbeđuju visok kvalitet plodova. Takav prinos treba da obezbedi visokokvalitetna organoleptička svojstva grozda: oblik, krupnoću, obojenost i ujednačenost bobica u grozdu.

Dužina rezidbe zavisi od stepena rodnosti okaca duž lastara. Ta osobina je genetski određena. Međutim, na rodnost okaca značaj imaju klimatski uslovi u kojima su proticali procesi formiranja i diferenciranja cvasti, količina rezervnih materija u lastaru i stepen njegove sazrelosti.

S rastom prinosa kvalitet grožđa opada

Povećanje opterećenja čokota rodnim elementima ima za rezultat povećanje prinosa. U ovakvim slučajevima loza "interveniše" i svojim unutrašnjim rezervama u težnji da očuva kvalitet grožđa. Кada povećanje prinosa pređe određene granice opada kvalitet grožđa, bobice imaju manji sadržaj šećera i ostaju sitnije. Кrajnji rezultat preopterećenja čokota rodom je slabljenje vegetativne moći čokota. To ukazuje na njegovo iscrpljivanje, a može da izazove i sušenje čokota. U takvim situacijama vrlo je važno odgovarajućim agrotehničkim merama (prihranjivanje, navodnavanje) ublažiti navedene posledice.

Nepravilna rezidba stvara neravnotežu vegetativnog i rodnog potencijala

U vinogradarskoj proizvodnji postoje situacije kada je čokot zbog nepravilno obavljene rezidbe nedovoljno opterećen rodnim elementima. Tada nastaje disbalans između vegetativnog i rodnog potencijala, što kao posledicu ima da se na čokotu razvija malo debelih i bujnih lastara. Zato  dolazi do slabije oplodnje cvetova, izraženo je njihovo osipanje, kao i transformacija cvasti u rašljike. Boban Marković naglašava da je  sazrevanje lastara nepotpuno, što povećava osetljivost na niske temperature tokom zime. Za svaku sortu, u skladu sa ekološkim uslovima gajenja, treba utvrditi najprikladniju dužinu rezidbe. Tako su na primer rađena istraživanja na stonim sortama, poput kardinala i ribijera da se utvrdi da li se pri istom opterećenju čokota rodnim elementima, a različitoj dužini rezidbe dobijaju i različiti rezultati u pogledu visine i kvaliteta prinosa.