Kako izbeći greške u zalamanju vinove loze?

Neblagovremeno obavljena zelena rezidba vinove loze ima niz negativnih efekata u savremenoj vinogradarskoj proizvodnji. Suviše ostavljena zelena masa na čokotu ne samo da umanjuje rodnost, trošeći hranu i vodu na račun grozdova, nego uveliko doprinosi i pojavi sive truleži i ostalih bolesti vinove loze.

Međutim, mnogi vinogradari veruju da se propuštene mere zelene rezidbe mogu ispraviti početkom avgusta radikalnim zalamanjem koje će uspostaviti ravnotežu između zelene mase i rodnosti čokota. Ali su u zabludi. Ova radna operacija obavljena u ovo vreme - izazvaće suprotan efekat.

Grozdovi ostaju bez hrane, a lastari brzo odrvenjavaju

Aleksandar Antić, diplomirani inženjer poljoprivrede iz Kruševca kaže da umesto da se optimalnim i umerenim zalamanjem zelene mase, hraniva preusmere prema grozdovima i pospeši njihova ishrana, preteranim prikraćivanjem (zalamanjem) vršnih delova lastara, postiže se samo pogoršanje uslova ishrane.

"Niskim zalamanjem odstranjuje se velika površina najaktivnijih i asimilatima najproduktivnijih listova, pa se zbog toga smanjuje i hrana u čokotu i grozdovima," ističe Aleksandar Antić, diplomirani inženjer poljoprivrede iz Kruševca.

Vidljive su i druge posledice. Da bi uz suviše prikraćene lastare i bitno smanjenu najproduktivniju lisnu masu ipak ishranio rod, na čokotima prikraćeni lastari brzo zadebljaju, čime se vegatacija produžava do kasne jeseni. Lastari tako kasne sa sazrevanjem pa u zimu ulaze neotporni na niske temperature.

Na lastarima ostaviti od 14 do 16 listova

Dakle, s obzirom na ozbiljne posledice na prinos i rodnu sposobnost vinograda, važno je da se ove uobičajene i moglo bi se reći - osnovne greške u zalamanju, u budućnosti ne čine. Pravilno obavljeno zalamanje je kada se na lastaru vinskih sorti grožđa ostavi 14, a kod stonih sorti - 16 listova.

Zelena rezidba zasada vinove loze

Kada se preporučuje defolijacija lišća?

Taj broj listova ostavlja se prilikom ranije obavljenog umerenog zalamanja, ali ako je pri avgustovskom zalamanju narušena ravnoteža između bujnosti i rodnosti čokota, preporučuje se defolijacija, odnosno dodatno skidanje lišća. To podrazumeva da se pojedinačno uklanjaju najstariji i isluženi listovi na najnižem delu čokota, kao i da se uklone suviše bujni jalovaci.

Neprovetren čokot - siva trulež na grozdovima

Kada je previše ostavljene zelene mase na čokotima, javljaju se razne bolesti, a najčešće siva trulež ili plesan grožđa. Nju prouzrokuje gljivica Botrytis cinarea. Osim što smanjuje rod grožđa, bolest nepovoljno utiče i na proces vinifikacije. Gljivica se naseljava u grozdiće u vreme ili posle cvetanja, nakon koje sledi poluparazitska zelena i kisela plesan, kao i treća parazitska faza u vreme dozrevanja grožđa.

Crna pegavost vinove loze - uticaj na prinos i suzbijanje

Osim obavezne primene fungicida (botricida) neophodne su i preventivne mere poput uklanjanja starog lišća, provetravanje, manje đubrenje azotom... Prskanje botricidima se obavlja tokom vegetacije - posle cvetanja, u vreme zatvaranja grozdića, u vreme šarka i omekšavanja bobica i pred samu berbu.