Zadnje aktivnosti

Poslednje aktivnosti korisnika mogu videti samo registrovani korisnici.

Online korisnici

Online korisnike Agrokluba mogu videti samo registrovani korisnici.
Za kompletne funkcionalnosti ovih servisa, prijavi se.

Promo

  • Đubrenje vinograda
  • 23.02.2024. 07:30

Kako pravilno primeniti đubriva na strmim i zatravljenim vinogradima?

Prednosti zatravljenih vinograda na nagibima su višestruke. Ali, s druge strane, brojni su i izazovi kako na takvim terenima sprovesti đubrenje vinove loze.

Foto: Depositphotos/PantherMediaSeller
  • 147
  • 21
  • 0

Optimalne lokacije za uzgoj vinove loze i dobijanje visokvalitetnog roda, često se nalaze na terenima pod nagibom. Oni imaju bolju izloženost sunčevom zračenju što pozitivno utiče na sazrevanje grožđa, dok je kretanje vazduha vrlo izraženo, pa je i količina vlage u vazduhu mnogo manja, kao i mogućnost razvoja bolesti na listu i grožđu, ističe dr. sc. David Gluhić.

Ali, upozorava da iako su agroekološki uslovi na nagnutim terenima dobri, s druge strane, postoje brojni izazovi kako na takvim terenima sprovesti đubrenje vinove loze. Dakle, zbog zaštite zemljišta od erozije kišom, vinogradi se često zatravljuju zbog brojnih pozitivnih efekata, što istovremeno otežava primenu đubriva. 

Kaže da iako većina vinogradara sprovodi spontano zatravljivanje postojećim travnim vrstama, bolje je tu meru sprovesti posebnim travnim smesama. 

"Pre svega, treba birati one koje se pliće zakorenjavanju te koje prvenstveno štite površinski sloj zemljišta od erozije, bez značajne kompeticije sa vinovom lozom za vodom i hranivima", precizira on. 

Deponovati uz koren 

Kada se govori o đubrenju takvih vinograda, poručuje da je potrebno u obzir uzeti potrebe i vinove loze i travnih vrsta za hranivima.

"Ukoliko se granulisana đubriva primenjuju samo razbacivanjem po površini, često dolazi do gubitaka hlapljenjem i ispiranjem vodom, i to azota, ili pak do đubrenja samo travnih vrsta na površini, jer hraniva ne dopiru do dubljeg sloja zemljišta, gde se nalazi koren vinove loze", upozorava on. 

Više je faktora koje treba uzeti u obzir (Foto: M.C.C.)

Postoji nekoliko tehnoloških mogućnosti đubrenja vinograda na strmim terenima. 

"Ako se primenjuju granulisana đubriva, tada se koriste deponatori koji granule mogu deponovati na dubinu od 15-20 cm, u zonu korena vinove loze. Osim klasičnih mineralnih, poput formulacija NPK 7:20:30 ili PK 15:30, odnosno 150-300 kg/ha zavisno od plodnosti zemljišta, mogu se primeniti i organsko-mineralna", pojašnjava on. 

Dodaje da su ona posebno formulisana te da sadrže dva do pet odsto huminskih kiselina u granuli sa NPK hranivima.

"Na taj način se osim hraniva dodaju i huminske kiseline, koje imaju brojne pozitivne efekte na zemljište i koren vinove loze. One podstiču mikrobiološku aktivnost zemljišta, popravljaju njegova hemijska i fizikalna svojstva, ali isto tako podstiču i rast i razvoj korena vinove loze", nabraja on dobrobiti te precizira da doze primene iznose od 150-350 kg/ha, zavisno od formulacija dostupnim na tržištu te se deponovanjem primenjuju u svaki drugi red, naizmenično svake druge godine. 

Podrivanje povećava vodno-vazdušni režim zemljišta 

Primena deponatora, napominje Gluhić, osim polaganja đubriva u zonu korena vinove loze, podstiče i povećava vodno-vazdušni režim zemljišta te je svakako dobra tehnološke opcija za primenu u zatravljenim vinogradima.

Đubrivo se uz pomoć deponatora može aplicirati prilikom podrivanja, tako da se obavi što bliže korenu čokota. Podrivač napravi svojevrsni rez u zemljištu, a koji se nakon što padne kiša sam izniveliše. 

"Prednosti deponatora sa podrivačem je više jer se pomoću njega može i mehanički i hidraulično regulisati lokalno doziranje đubriva", ističe Ana Kalanj iz kompanije Messis dodajući da na kraju pođubrenog reda, korisnik zatvara doziranje kako ne bi došlo do nepotrebnog rasipanja. 

"Takođe, ako se đubre prvi i zadnji redovi, može se zatvarati leva ili desna strana podrivačkog tela koji rasipa đubrivo. Ovakav je deponator sa podrivačem pogodan i za vinograde na nagibu, što zavisi od stepena nagiba, i jačine traktora koji vuče priključnu mašinu", zaključuje. 

Osim u vinogradima, koristi se i u voćnjacima (Foto: Rinieri)

Tekuća đubriva za produženi učinak 

Postoji još jedna tehnološka mogućnost, otkriva Gluhić, a to je primena tekućih organskih ili mineralnih đubriva, prskanjem po zemljištu prskalicama, poput herbicida. Kaže kako je ovo jednostavan način đubrenja zatravljenih vinograda na nagibima, jer nema gubitaka, zbog brzog ulaska rastvora đubriva u zemlju. 

"Poslednjih godina dosta se upotrebljava rastvor metilen-UREE, posebno formulisanog đubriva, koji ima produženi efekat đubrenja u zemljištu, dva do tri meseca nakon primene", opisuje precizirajući da su doze primene oko 20 lit/ha, s 200-300 litara vode, zavisno od stanju vinograda. 

"Metilen-UREA je posebno stabilizovano jedinjenje UREE, dakle nije običan rastvor UREE u vodi, koji se dobro veže u zemljištu te nema gubitaka ispiranjem niti hlapljenjem. Njene molekule se isključivo razgrađuju mikrobiološkim putem, brojnim mikroorganizimima u zemljištu, koji može trajati i nekoliko meseci. Nakon toga one postaju dostupne za usvajanjem korenom ili dolazi do dalje razgradnje u zemljištu na amonijski i nitratni ion", objašnjava Gluhić uz napomenu da se ovaj tehnološki zahvat sprovodi početkom proleća čime se osigurava dovoljna količina azota u zemljištu, koji je potreban na početku razvoja vegetacija vinove loze, ali i za početni razvoj travnih vrsta u zasadu. 

"Ukoliko je potrebno, primena metilen-UREE može se u istoj dozi sprovesti i nakon cvetanje vinove loze, i time omogućiti dodatnu količinu azota za rast bobica i grozdova tokom letnjeg perioda", poručuje.  

Folijarna nikako ne može zameniti osnovno đubrenje

Ostojić pak upozorava da se tokom vegetacije, zavisno od potrebe koristi i prihrana folijarnim đubrivima što ni u kojem slučaju ne može zameniti osnovno đubrenje.

"Odnosno, teoretski može, ali je ekonomski u potpunosti neisplativo, jer su frekvencija zahvata i cena koštanja iracionalni", kaže on i nastavlja da ukoliko se tokom vegetacije pokažu simptomi nedostataka pojedinih hraniva, folijarna intervencija u tom slučaju ima smisla, ali da nikako ne može nadomestiti nepoštovanje hranidbenog bilansa u temeljnom đubrenju.

"Sve se to dešava kada biljka ne apsorbuje dovoljno potrebnih elemenata iz zemljišta, odnosno kada se za temeljno đubrenje koriste ona koja su nižeg tehnološkog nivoa i čija hraniva prelaze u oblike koje biljka ne može da apsorbuje", naglašava Ostojić uz upozorenje da baš zato treba ispoštovati vreme i količinu temeljnog đubriva po jedinici površine ili po biljci. 


Tagovi

Zatravljivanje vinograda Vinograd na nagibu David Gluhić Granulirana gnojiva Ana Kalanj Huminska kiselina Đubrenje vinograda


Autorka

Maja Celing Celić

Više [+]

Hobi baštovanka s dugogodišnjim iskustvom u novinarstvu. Urednica je portala Agroklub.