Zakidanje zaperaka treba sprovesti čim se na zapercima obrazuje pet do šest listića. Prvo zakidanje je tek posle završenog cvetanja, a poslednje pred šarak.
Prekraćivanje zelenih lastara obuhvata dve mere koje se primenjuju u toku vegetacije vinove loze. To su pinciranje, poznato i kao zakidanje zaperaka i zalamanje. Razlikuju se po vremenu izvođenja i dužini odbačenog dela lastara, a naročito po cilju i postignutom efektu.
Zaperci doprinose boljoj ishrani grožđa, lastara i zimskih okaca. Međutim, oni se ne smeju ostaviti da neprekidno rastu, jer tada mogu da postanu paraziti čokota i da ukoče porast glavnog. Zbog toga se oni zakidaju na tri do četiri lista. Tako zakinuti neće više trošiti hranljive materije za svoj porast već će njihovo lišće proizvoditi hranljive materije i slati ih u grožđe, lastare i okca.
Zakidanje treba sprovesti čim se na zapercima obrazuje pet do šest listića (ne pred i u toku cvetanja). Prvo zakidanje je tek posle završenog cvetanja, a poslednje pred šarak. Zaperci se jače razvijaju kod slabije razvijenih uzgojnih oblika i kratke rezidbe, dok je kod visokih uzgojnih oblika i duge rezdibe njihov razvoj slabiji. Intenzivno se razvijaju ako je primenjeno oštro pinciranje lastara, a naročito na onima koji rastu uspravno bliže glavnoj osi čokota. Zakidanje zaperaka je nožem ili rukom, a vreme potrebno za to je četiri do šest radnih dana po hektaru.
Redovna je mera i obuhvata prekraćivanje svih lastara na čokotu i to onda kada oni znatno pređu visinu kolja ili najvišu žicu na špaliru. Na njemu se prilikom zalamanja ostavlja 10 do 16 listova. Izvodi se posle završenog cvetanja, ponekad krajem juna, uglavnom u julu ili avgustu, ali najčešće kada mladari prerastu gornju žicu naslona za oko 30 cm i počnu da se povijaju.
Prekraćivanje svih lastara čokota izvodi se u vreme kad prestane intenzivan rast. U pravilu radi se posle precvetavanja vinove loze, odnosno kada lastari prerastu najvišu žicu na špaliru. Rano zalamanje utiče na brojnije izbijanje zaperaka i njihov jači porast, povećanje krupnoće bobica i smanjenje procenta šećera u širi, ono je korisnije za stone sorte. Kasnijim za vreme šarka povećava se procenat šećera u širi, smanjuje se broj zaperaka i podstiče se njihov porast. Ono je bolje za vinske sorte.
U kišnim godinama i vlažnim krajevima ovu meru treba izvoditi kasnije i to što kraće. U sušnim krajevima i pri suši ono treba raditi što ranije i što duže da bi se lastarima obezbedila dovoljna količina vode. Zalamanje se izvodi ručno - makazama ili mehanizovano. Za ručno potrebna su dva do tri radna dana za hektar i najčešće se ponavlja još jednom, kada vršni zaperci dostignu dužinu oko 10 cm.
Tagovi
Autor
