Kako saditi vinovu lozu hidroburom?

Sadnja loznih kalemova pomoću hidrobura je u novije vreme ušlo u široku vinogradarsku praksu. Učinak radnika je mnogo veći, odnosno isti broj radnika za isto vreme posadi mnogo veću površinu zemljišta pomoću vodene bušilice, nego ručno - ašovom. Sa dve, za jedan dan, može se posaditi dva hektara vinograda. Dakle, taj posao će ovim načinom sadnje obaviti sedam ljudi, dok je kod starinske sadnje za to bilo potrebno 20 - 30 ljudi i to bi trajalo dva do tri dana.

Hidrobur je metalna cev dužine 80 do 100 cm, prečnika sedam do osam cm koja je na jednom (gornjem) kraju spojena sa upravno postavljenim rukohvatom, koji je, takođe od metalne cevi. Na drugom kraju cevi navučen je i tesno priljubljen (zavaren) perforirani metalni konus sa mlaznicama za vodu. Jedan krak rukohvata je zatvoren, a na drugom je ugrađen uređaj za spajanje putem creva sa dovodom vode pod pritiskom. To će reći da je vodena sadiljka putem armiranog creva povezana sa atomizerom.

Na vršnom delu cevi (ispod rukohvata) nalazi se ventil za otvaranje cevi sa ručicom za regulisanje protoka vode. Na sredini cevi nalazi se pokretni prsten sa uzengijom, koji direktno određuje dubinu sadnje. Korenov sistem kalema pri sadnji hidroburom mora se skratiti na oko tri centimetra.

Šta se sve razlikuje prilikom ovakvog načina sadnje

Priprema zemljišta i obeležavanje sadnih mesta za ovaj način sađenja je identično onom pri sađenju u jamiće. Razlika je u skraćivanju korenova kalema koje je veće kod sadnje hidroburom. Korenovi se moraju jače skratiti, na tri do maksimalno pet centimetra. Razlika je najveća u produktivnosti rada koja se ovim postupkom, u odnosu na sadnju u jamiće, povećava sedam do osam puta, a najveći nedostatak je što je ograničena mogućnost đubrenja pri sadnji.

Pri ovome treba voditi računa pri izvođenju đubrenja zemljišta. Sadnja se može obaviti parafinisanim i neparafinisanim kalemovima. Osnovna tehničko-tehnološka obeležja sadnje loze po ovom postupku su: pored oznake sadnog mesta hidroburom se napravi dovoljno duboka rupa od pritiska vode.

Pritisak vode u bušilici treba da je pet do sedam bara. U vodu može biti dodato dobro rastvoreno mineralno đubrivo, ali ne više od 80 do 100 g hranljivih materija NPK u 1.000 litara vode. U rupu napravljenu hidroburom koja je manje-više ispunjena muljem pobada se kalem - najpre dublje, a zatim izvuče na visinu da spojno mesto bude u nivou  površine zemljišta. Metalnom sadiljkom (sondom) se na odstojanju šest do osam centimetra od kalema naprave dva do tri uboda dubine 35 do 40 cm i sadiljka se svaki put potisne u pravcu kalema. Motikom se prostor oko posađenog kalema zaspe trošnom zemljom.

Dalji postupak je identičan sa sađenjem u jamiće. Prave se humke (kod neparafinisanih kalemova) ili se postavljaju plastične cevi kod parafinisanih kalemova. Obično se za jedan turboatomizer postavlja po dva hidrobura. U zavisnosti od stanja zemljišne vlažnosti i obučenosti radnika, potrošnja vode po jednom sadnom mestu kreće se do 10 litara.