Kako suzbiti esku vinove loze?

Eska ili apopleksija vinove loze, drevna gljivična bolest drveta čokota koja izaziva isušivanje, postaje sve prisutnija u vinogradima širom Evrope, Amerike i drugih vinogradarskih regiona. 

Najčešće se javljala u starim zasadima pa je donedavno nisu previše ozbljno shvatali, međutim u poslednjih 15 godina primećeno je sušenje mladih loza, pa i onih starih 3-4 godine. 

"Iako su uzroci kompleksni i nauka  još uvek ne može da da sve odgovore, čini se da su intenzivna hemijska sredstva poput fungicida, insekticida, herbicida i mineralnih đubriva u velikoj meri doprinela ovoj epidemiji", ističe agronom Krešimir Kralj, dipl.ing. agr.

Primenom pesticida kroz decenije, dodaje, uništili smo veliki deo korisnih mikroorganizama u zemljištu koji su nekada održavali prirodnu ravnotežu, što je otvorilo vrata širenju eske čiji su uzročnici gljivice među kojima su najpoznatije i najraširenije Phaeomoniella chlamydospora, Phaeoacremonium aleophilum i Fomitiporia mediterranea. 

Pravovremeno uklanjanje

Najvažnija mera u borbi je pravovremeno uklanjanje zaraženih i delimično zaraženih čokota. To zahteva kontinuirano praćenje stanja zasada, narolito tokom letnih meseci kada se simptomi zaraze najlakše uočavaju.

Nažalost, često se događa da vinogradari odlažu ovu meru, a posebno zimi kada angažuju spoljnje radnike za rezidbu. Ako zaraženi čokoti nisu uklonjeni, oni postaju izvor zaraze u nadolazećim sezonama.

"Uzročnici, poput gljivica fomitiporije, mogu da se šire vetrom, kišom, kontaminiranim alatom za rezidbu i čak i insektima. Posebno su rizične veće rane nastale tokom rezidbe zimi, kada biljka nije aktivna i ne može brzo da zatvori rane, što omogućuje ulazak patogena", napominje Kralj, vlasnik privatne savetodavne kompanije Faget d.o.o.. 

Ističe da, iako je dezinfekcija alata važna, još je važnije zatvoriti rane na čokotima nakon rezidbe kako bi se sprečila infekcija.

Primena humifikovanog organskog ugljenika tradicionalnim đubrenjem domaćim stajskim đubrivom, bogatim živim mikroorganizmima, može da pomogne u obnavljanju prirodne flore i faune u vinogradima. 

"Ministarstvo poljoprivrede i EU nude preporuke za borbu protiv ovog poremećaja, od kojih je najvažnija mera uklanjanje zaraženih čokota. Primećujem da se malo vinogradara, naročito onih sa većim površinama, odlučuje na ovu meru na vreme", pojašnjava.

Klimatske promene

Ovaj stručnjak pojašnjava i da se eska širi od vrha biljke prema dole, napadajući najpre nadzemne delove, a zatim se spušta prema korenu. "Ako se prepozna na vreme, zaraženi delovi mogu da se uklone i biljka može biti spašena. Međutim, ako se bolest zanemari, može da dovede do apopleksije, naglog uginuća biljke“, upozorava. 

Simptomi raznih poremećaja vinove loze ne pojavljuju se istovremeno na svim biljkama, već se razvijaju postupno tokom nekoliko meseci. 

Klimatske promene takođe igraju važnu ulogu u širenju eske. Visoke letne i noćne temperature iznad 25°C stvaraju stresne uslove za vinovu lozu, koja tada troši više energije nego što može da proizvede fotosintezom. 

Naglašava i da je intenzivna upotreba hemijskih sredstava učinila vinovu lozu zavisnom od tih tretmana, slično kao što se osoba može navići na upotrebu lekova. Takav pristup u zaštiti bilja ima negativne strane jer sprečava biljku da razvije sopstvene obrambene mehanizme.

Oporavak vinograda

Stoga je, ističe, revitalizacija zemljišta i podsticanje prirodne otpornosti biljaka kroz sekundarne metabolite poput terpena, fenola, glikozida i alkaloida, nužno za dugoročno zdravlje vinograda. 

"Osim poznatih ojačivača biljaka, važno je istražiti i drugea jedinjenja za koje još uvek nemamo dovoljno poverenja", kaže.

Spojevi koji sadrže klor ili natrij, ako se koriste jednom do dva puta godišnje, mogu da pruže dobru zaštitu od biljnih bolesti, posebno kada se primenjuju u kombinaciji sa pripravcima koji imaju sistemično delovanje. 

Zaključno, vezano uz esku, naglašava da pravovremeno uklanjanje zaraženih trsova, redovita dezinfekcija alata, primena prirodnih sredstava koja podstiču otpornost biljaka i prilagođavanje tretmana u skladu sa klimatskim uslovima mogu značajno da doprinesu smanjenju širenja eske.