Zadnje aktivnosti

Poslednje aktivnosti korisnika mogu videti samo registrovani korisnici.

Online korisnici

Online korisnike Agrokluba mogu videti samo registrovani korisnici.
Za kompletne funkcionalnosti ovih servisa, prijavi se.

Promo

  • Proizvodnja grožđa
  • 20.02.2024. 09:00
  • Sremski okrug, Vojvodina, Stara Pazova

Ko je prošle godine okasnio sa berbom grožđa, sada pije slatko vino

Gazdinstvo Hadrik iz Stare Pazove već decenijama proizvodi vino, uglavnom za svoje potrebe. Vinograd imaju na Fruškoj gori. Kako ocenjuju ovogodišnju berbu i kvalitet grožđa?

Foto: Depositphoto/dewald@dewaldkirsten (ilustracija)
  • 107
  • 20
  • 0

Sveti Trifun je za nama, a mali porodični vinari degustiraju produkte svog rada. Iako je prošla godina bila izuzetno turbulentna kada je reč o vremenskim uslovima, proizvodnji, ali i zaštiti vinograda, naši domaćini su, kako sami kažu - "dobro" prošli. U pitanju je mali porodični biznis koji vino proizvodi uglavnom za sopstvene potrebe jer "kakvi bi to Sremci bili" bez domaćeg vina za sebe i svoje goste.

"Što se tiče proizvodnje vina, to je uglavnom za naše potrebe, interesovanja kupaca za domaće vino nema puno jer kod nas još uvek nije utanačena kultura uvažavanja kvaliteta malih vinara i porodičnih vinarija. Ljudi se raspituju, ali retko ko kupuje", započinje Ana Hadrikova dodajući da ljudi uglavnom više preferiraju jeftinija vina koja mogu kupiti u supermarketima.

Berba je završena krajem novembra

Gazdinstvo Hadrik se nalazi u Staroj Pazovi, a ova vredna porodica se pored proizvodnje vina bavi i proizvodnjom povrća i to već više od 40 godina. Kada je reč o proizvodnji grožđa, domaćeg vina, ali i rakije, ovaj mali porodični biznis ima mali vinograd površine od pola jutra, na kojima gaji različite sorte grožđa.

"U ponudi imamo stone i vinske sorte. Od stonih sorti imamo mišel, moldaviju, viktoriju, italiju i hamburg koja može biti i vinska, ali i stona sorta. Ova godina je bila zaista izuzetna po pitanju kvaliteta i slatkoće ubranog grožđa", kaže naša sagovornica dodajući da im se nikada do sada nije desilo da se period berbe grožđa toliko odužio. Berbu su završili krajem novembra prošle godine.

Koji su razlozi povećane slatkoće?

Situacija koju su imali prošle tj. ove godine je bila izuzetno specifična. Berba se poprilično odužila što je rezultiralo povećanom slatkoćom samih plodova. Njihov vinograd se nalazi na obroncima Fruške gore i to u blizini Novog Slankamena, ne gledajući na Dunav već na stranu Novog Slankamena.

"Ono što sam načula je da su se ljudi koji su obrali grožđe tamo među prvima često žalili na manju slast bobica jer je slatkoća bila nekih 16 odsto. Pretpostavljam da je uzrok tome vrelo leto zajedno sa izuzetno sušnim periodima u tim najvažnijim vegetacionim momentima biljke", kaže Hadrikova dodajući da je posla u njihovom vinogradu bilo na pretek i da je zbog prolongovane berbe i kasnijeg branja njihovo grožđe imalo slatkoću čak do 19 odsto.

Zbog prolongovane berbe i kasnijeg branja imalo je slatkoću čak do 19 odsto

Njihovo gazdinstvo proizvodi samo crveno vino kojeg je ove godine bilo oko 80 litara. Ostatak grožđa koje su obrali su mahom prodali na pijaci i to po ceni od 150 do 200 din/kg u zavisnosti od sorte. Od vinskih sorti gaje rizling, vranac i antigonu i to samo po nekoliko redova, koliko im treba za svoje domaćinstvo.

"Jedinu štetu koju smo imali u vinogradu zahvaljujući prošlogodišnjem letnjem nevremenu je ta, što nam je red biljaka skroz polegao i to se umrsilo i nije moglo nikako da se sanira i opet podigne, te smo tako zamršen haos i tretirali i brali", priseća se naša sagovornica dodajući da je izuzetno zadovoljna kvalitetom grožđa kada se sve sumira.

Izbegli plesni, ali ne i vetar

Čokote su tretirali na svakih 10 dana i pratili uputstva stručnjaka i prihranjivali su ih odnosno štitili kada je to bilo potrebno. Sveukupno su ih prskali nekih osam do devet puta i to od plamenjače, uglavnom postepeno kako su plodovi dozrevali. Na njihovo prijatno iznenađenje, problema sa plesnima uopšte nisu ni imali, samo su biljke povaljane od strane jakog vetra.

"Zanimljivost je i ta da su grozdovi jako sporo sazrevali, te se dešavalo da je na primer, jedna strana grozda dozrela, lepa i slatka, a sa druge strane je i dalje zelena i kisela pa smo morali da ih ostavljamo duže na peteljkama kako bi ceo grozd sazreo i bio spreman za naše kupce", završava naša sagovornica dodajući da pored vina, prave i domaću rakiju.

Ove godine su ispekli oko 150 do 200 litara domaće rakije koju takođe prodaju na pijaci u Staroj Pazovi, Novoj Pazovi i Inđiji.


Tagovi

Domaće grožđe Berba grožđa Ana Hadrikova Slatko vino Kasna berba Porodična proizvodnja Domaća rakija


Autorka

Lidija Pribelja

Više [+]

Diplomirani biolog na Prirodno-matematičkom fakultetu, trenutno na master studijama botanike. Zaljubljenik u prirodu i uvek u potrazi za praktičnim i korisnim znanjima. Dopisnica iz Padine koja donosi nove i zanimljive priče iz južnog Banata.