Koridori za divljač, više biljnog pokrivača, žive ograde, šumarci - spas su za vinograde

U pojedinim delovima Evrope već dolazi do restrikcija kada je reč o potrošnji vode ili ih se barem najavljuje. Padavina je sve manje, letnje temperature su sve više i dolaze nam vrlo rano. Sve ovo uticaja ima i na vinogradarstvo pa se traže rešenja koja bi doprinela njihovom zdravlju. 

Na nedavnoj konferenciji "Vinogradi i biodiverzitet" održanoj u Avinjonu u maju 2022; koju je organizovala novinarka i vinska blogerka Birt Jancen, proizvođači su govorili o svojim vrlo različitim pristupima i potrebama, piše Decanter. 

Potrebna je šira slika

Vinogradi ne postoje u izolovanom svetu, oni su deo životne sredine i sastavni deo pejzaža. Biodiverzitet, po mnogim merilima, više zavisi od stanja u okolnim selima, zdravlju zemljišta, voda i drugog, nego od bilo koje prakse u samim vinogradima, zaključak je s ove konferencije.  

Na raznolikost vrsta leptira i broj ptica ne utiče toliko prelaz na organsku poljoprivredu koliko osigurati vinovoj lozi da bude ispresecana stablima za gnežđenje ili da su parcele okružene zdravom živom ogradom i šumarcima. Insekti i šišmiši, na primer, imaju mali radijus letenja pa im pogoduju manje parcele, redovi i šume.

Slepi miševi čuvaju vinograde od grožđanog moljca

Organski, biodinamički i regenerativni pristupi fokusiraju se na male detalje - zdravlje zemljišta i vinogradarske prakse - ali gube iz vida širu sliku, uprkos njenoj kvantitativno merljivoj i neposrednoj važnosti, istaknuto je na sastanku. 

Praktična rešenja 

Biodiverzitet je izuzetno koristan, jer mnoge vrste obavljaju ono što je poznato kao "usluge ekosistema". Jednostavnim postojanjem i živim svetom oko vinove loze, povećan broj biljaka, insekata, ptica i malih sisavaca može olakšati živote proizvođača borbom protiv bolesti, snižavanjem nivoa štetnih insekata, zadržavanjem vode i smanjenjem erozije tla.

Proizvođači su raspravljali o mnogim praktičnim rešenjima, kao što su koridori za divlje životinje, povećanje biljnog pokrivača, sadnja živih ograda, polikultura i organsko i biodinamičko vinogradarstvo za podsticanje zdravog zemljišta.

Jedno od rešenja je i takozvani Selection Massale, francuski izraz za praksu ponovnog sađenja novih vinograda reznicama vrlo starih loza s istog ili obližnjeg imanja. Ovaj se način uzgoja je značajno opao od uspona klonske selekcije 1980-ih. 

Slabost je čovek

No, zaključeno je da su spomenute metode naišle na problem u primeni, a kao razlog se navodi nedostatak komunikacije i informacija te podrške za proširenje pojedinačnih inicijativa u značajnije i sveobuhvatnije promene. 

Jedan od učesnika je zaključio da postoje dokazi na osnovu uspeha različitih inicijativa za biodiverzitet i da je moguće kombinovati ekološko zemljište i biodiverzitet sa komercijalnom poljoprivredom. 

Dodajte agroklub.rs u omiljeni Google izvor