Levačka vina kao iz francuskog Bordoa - sličnost klime?

Levačko vinogorje ima karakteristike slične čuvenoj francuskoj vinskoj regiji Bordo, kaže Mina Đorđević iz vinarije Agatija u Rabenovcu kod Rekovca, te su zbog toga ona i njena sestra Sara odlučile da uzgajaju francuske sorte grožđa.

U srcu levačkog vinogorja, na 300 metara nadmorske visine, smešten je vinograd od oko tri hektara sa sortama kaberne sovinjon, kaberne fran i marselan. Podignut je pre 10 godina.

"Ja sam ekonomista po struci, a moja sestra Sara je završila enologiju. Obe smo studije završile u Beču. Rešile smo da se vratimo na porodično imanje i započnemo našu vinsku priču. Naš deda Hranislav i pradeda Borisav su se bavili proizvodnjom grožđa i šljiva, a nas dve smo obnovile tu porodičnu tradiciju. Sve je počelo najpre kao hobi jer smo pravili vina za našu porodicu, ali sada to prerasta u neku ozbiljniju priču", kaže Mina Đorđević.

Ime vinarije po čukunbaki

Vinarija ima veoma zanimljivo ime i interesantan dizajn etiketa na vinima.

"Dobila je ime po našoj čukunbaki Agatiji jer je ona bila stub porodice. Školovala je decu i mnogo je učinila za svoj dom. Zato smo nas dve rešile da vinariju nazovemo po njoj i tako se odužimo za sve što je uradila za nas. U našoj vinariji proizvode se vina Čežnja - kupaža kaberne fran, frankovka i kaberne sovinjon, Susret - kupaža kaberne sovinjon i kaberne fran, Harmonija - kaberne sovinjon, Arija - kaberene fran i Stav - marselan."

Sestre Đorđević su se odlučile za uzgoj francuskih sorti zbog odgovarajućeg podneblja. Posebno su ponosne što je uspeo projekat sadnje sorte marselan koje nema mnogo u Srbiji.

"Marselan je jedna zanimljiva sorta koja nije toliko zastupljena u srpskim vinogradima. Daje neobično crveno vino sa zanimljivim voćnim aromama. Dobra je za uzgajanje na našem podneblju jer naše podneblje je slično vinskoj regiji Bordou što se tiče klime. Zato smo i posadile francuske sorte po preporuci profesora Nabojše Markovića sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu", kaže naša sagovornica.

Vina sa izrazitom aromom crvenog voća

Marselan je nastala u Francuskoj, gde se i najviše gaji uz stalno rastuću dinamiku širenja u novim vinogradima. Inače je uvedena u sortne liste Bugarske, Hrvatske, Italije, Portugalije i Španije. Kod nas se sporadično gaji u vinogorjima centralne Srbije i Vojvodine. Bujna je sorta, sazrevanje grožđa je pozno, u trećoj epohi, a daje srednji prinos 8.000 do 12.000 kg/ha, piše savetodavac za vinogradarstvo u PSSS Jagodina Vesna Vasić.

Ima veliki rodni potencijal, veoma su rodna i bazalna okca te se može kratko orezivati i gajiti na kordunicama. Pogoduju mu laka, propusna, umereno plodna i umereno karbonatna zemljišta. Dobro podnosi niske zimske temperature i pozne prolećne mrazeve i ima dobar afinitet sa većinom loznih podloga. Malo je podložan napadu sive plesni i nije naročito osetljiv na pepelnicu i grinje.

Srpska vina osvojila četiri zlata na Dekanteru 2021 - odakle dolaze najbolja?

Karakteristike šire su sa dobrim potencijalom nakupljanja šećera uz visok nivo kiselina. Šira sadrži 20-24 odsto šećera i 6,5-8 g/l ukupnih kiselina. Randman soka je mali, potrebno je približno 160 kg grožđa za 100 litara šire.

Ovo grožđe daje obojena, tipična vina odličnog kvaliteta. Vina se odlikuju izrazitom aromom crvenog voća, punog tela vrlo zanimljive strukture sa dosta lakih tanina bez gorčine zahvaljujući čemu su vina pogodna za starenje.

Stiglo i prvo zlato

Mina i Sara razmišljaju da prošire vinograd i zasade neku autohtonu sortu, belu sortu - tamjaniku. Trenutni kapacitet vinarije je oko 12.000 litara godišnje.

"Uglavnom je to manja, ograničena proizvodnja jer želimo da održimo kvalitet na vrhunskom nivou. Vinarija je registrovana prošle godine i sada je naš glavni zadatak da što bolje plasiramo naš proizvod. Za sada se naša vina piju u nekoliko restorana u Kragujevcu i Beogradu", ističe Mina.

Vino Susret osvojilo je prošle godine zlatnu medalju u Bergamu u Italiji za kupažu kaberne sovinjon i kaberne fran. To je prva medalja vinarije Agatija na nekom međunarodnom takmičenju.