• Vinogradari u Šumadiji
  • 14.02.2017. 12:15

Makaze u ruke - počelo je!

Na preko 1.500 hektara vinograda počela je rezidba vinove loze. Vinogradari koriste svaki lep dan da obave rezidbu. Prvi utisci su da višednevne niske temeperature u januaru nisu nanele štetu čokotima.

Foto: Biljana Nenković
  • 3.707
  • 865
  • 0

Vinogradari u Šumadiji su pre nedelju dana počeli sa orezivanjem vinograda. Ne čekajući svetog Trifuna, više desetina vinogradara iz ovog kraja, koji grožđe gaje na ukupno 1.500 hektara, ušli su u svoje posede, plašeći se da bi ponovni mraz mogao da ih zaustavi u jednom od najvažnijih poslova.

Lepe dane iskoristiti za rezidbu

Violeta Petrović - Luković, stručni saradnik u Poljoprivrednoj stručnoj službi u Kragujevcu kaže da je preporuka da se krene sa rezidbom sada i da se koriste lepi dani. Rezidba je značajna prvenstveno zbog odstanjivanja bolesnih grana, ali i za održavanju dobre rodnosti.

Violeta i Čeda

Jedan od vinogradara iz stare garde, Čeda Stefanović iz Žirovnice kod Kragujevca, krenuo je sa orezivanjem još početkom februara.

"Zna se da je najbitnije da vinograd bude orezan kvalitetno i da se ne ostavljaju dugačke lozice, pa iz njega izbija okce, i tako se pravi samo šuma. Maksimalno ga šišamo, ostavljamo dve loze koje će da nose plod i koje će da ostanu za narednu godinu. Nije rano za orezivanje. I prošle godine smo počeli krajem januara", kaže Stefanović.

Vinogradari su se najviše plašili šta će zateći na svojim parcelama, posle dugog perioda sa niskim temperaturama. Stefanović kaže da je zasecao žiletom okca, ali da oštećenja nema.

Izmrzavanje čokota tek na minus 30

Violeta Petrović- Luković tvrdi da niske temperature nisu uticale na vinograde. U momentu kada su počeli višednevni mrazevi, vinogradi su se nalazili u fazi mirovanja. Biljka je spavala, a jedino gde su mogla da se pojave oštećenja to su vinogradi koji su zasađeni sortom vranac, jer je on je malo osetljiviji. Takođe, ugroženi su vinogradi koji se nalaze na terenima gde su izražene mikrodepresije, odnosno gde prilikom podizanja vinograda, nije obavljena nivelacija terena.

"Treba da se uzme u obzir da do izmrzavanja dolazi do minus 24 stepena. Lastari mrznu na od 25 do 27 stepeni ispod nule, dok sam čokot mrzne tek na minus 30. Mi te temperature nismo imali", kaže stručna savetnica.

Novi mrazevi bez uticaja na lozu

Ona kaže da je bitno je da su biljke u vinogradima ušle spremne u period mirovanja. To znači da su imale preko 15 odsto rezervnih materija, prvenstveno skroba i šećera, koji definitivno utiču na otpornost čokota na mraz.

"Sa temperatura, od 8 ili 10 stepeni, biljka ulazi u fazu ekološkog mirovanja. Novi, eventualni mrazevi neće imati većeg uticaja, ni na vinovu lozu, ni na ostalo voće. Ako se vrate mrazevi, naša biljka još uvek spava. Čak i ovi topli dani nisu dovoljni da bi se zemlja zagrejala. Tako da biljka još nije krenula u procese trošenja rezervnih i hranljivih materija", kaže Petrović- Luković.

Rezidba je značajna prvenstveno zbog odstanjivanja bolesnih grana, ali i za održavanju dobre rodnosti.

I Stefanović potvrđuje da zbog mrazeva nije bilo nikakvih neprijatnosti u vinogradu.

"Biljka još nije krenula da radi. Ne pali se ona na ključ, pa da krene preko noći sa radom. Vegetacija nije krenula. Mrazevi nisu naneli štetu, sovinjon, šardone i kaberne su inače otporni. Postoje pojedine vrste koje su malo slabije na mrazeve. Merlo je pre pet, šest godina pretrpeo manje štete zbog izmrzavanja", zaključuje Stefanović.

Foto: Biljana Nenković


Tagovi

Rezidba Vinogradi Okca Lastari Čokot Mrazevi Izmrzavanje Čeda Stefanović Violeta Petrović Luković Vranac Sovinjon Merlo


Autorka

Biljana Nenković

Biljana Nenković

Biljana Nenković je više od dvadeset godina novinar izveštač iz Kragujevca i Šumadije za nacionalne medije. Preferira afirmativne priče koje podstiču pozitivnu energiju. Moto kojim se rukovodi - Koliko možeš, toliko se usuđuj, i malo više od toga!

Izdvojeni tekstovi

Izdvojeni oglasi