Mere zelene rezidbe u zasadima vinove loze - lačenje i proređivanje cvasti

U zasadima vinove loze godina počinje odmah nakon berbe jer je to period kada se biljka priprema za zimsko mirovanje i narednu vegetaciju. Ako se ispoštuju mere, od jesenjeg đubrenja i duboke obrade zemljišta odmah nakon toga, usev spremno ulazi u mirovanje, dobro će podneti zimu i biti spreman za početak vegetacije jer uneta hraniva korenov sistem polako usvaja u toku zime stvarajući zalihe koje će biljka tokom proleća koristiti za rast i razvoj zelenih mladica.

Zelena rezidba zahteva umeće i znanje

Ovogodišnja zima nije bila preterano hladna pa u većini vinograda nije bilo izmrzavanja, ali je kao i svake sezone bilo neophodno da se pre kretanja vegetacije obavi zimsko prskanje sredstvima na bazi bakra jer je to glavna preventivna mera zaštite kojom se suzbija čitav niz bolesti vinove loze a najštetnija je crna pegavost.

Inženjer voćarstva i vinogradarstva Anđelka Gvozdenović istakala je značaj rezidbe, kao aktivnosti koja sleduje posle zaštite, ali i obrade međurednog prostora, freziranje, prskanje herbicidima unutar redova, zatezanje žica i vezivanje orezanih lastara za žicu, a sa pojavom prvih lastara kreće i prskanje vinove loze protiv bolesti i štetočina. 

"Pored redovnog, osnovnog, orezivanja koje se obavlja tokom zimskog mirovanja sprovođenje zelene rezidbe je od izuzetne važnosti jer se na taj način osigurava pravilan rast i razvoj vinove loze, ali se njenim redovnim sprovođenjem utiče i na rodnost", ističe Gvozdenović dodajući da zelena rezidba zahteva dosta umeća i znanja, a podrazumeva uklanjanje suvišnih lastara kao i njihovo prekraćivanje.

Zatim uklanjanje zaperaka, proređivanje listova, a na kraju ukoliko ima potrebe za tim, proređivanje cvetova cvasti i bobica i na taj način se znatno može uticati na prinos ali i kvalitet grožđa.

Lačenje - uklanjanje suvišnih lastara

U vinogradima se trenutno privodi kraju operacija lačenja lastara. Prema njenim rečima, lačenje je mera gde se odstranjuju suvišni lastari sa višegodišnjeg stabla i delova kordunice koji nepotrebno troše rasploživa hraniva. To je ampelotehnička mera koja se redovno sprovodi u vinogradima, čije je cilj da se uklone suvišni lastari a da se na preostale usmere hranljive materije. Obično se izvodi kada lastari dostignu dužinu od 20 centimetara.

Gvozdenović napominje da je prvo lačenje neophodno obaviti pre cvetanja, a drugo se može sprovesti i nakon cvetanja vinove loze, obično u junu mesecu. Ova operacija izvodi se ručno. 

Arome i svežinu budućeg vina spasite izmenama u tehnologiji

Svrha sprovođenja svih mera zelene rezidbe je regulisanje visine prinosa i kvaliteta grožđa, vina, vegetativnog porasta čokota, održavanje pojedinog oblika kao i osiguranje dugovečnosti loze. Pravilno sprovedenom rezidbom utičemo na odnos prinosa i kvaliteta grožđa.

"Proređivanje cvasti, grozdova i bobica obavlja se isključivo kod stonih sorti vinove loze da bi se dobili krupniji i na oko lepši grozdovi i krupnije bobice. Ako se ova mera redovno sprovodi u okviru agrotehnike sa tim ciljem, tada je pre svega neophodno da odgovarajućom rezidbom 'na zrelo' obezbedimo visok potencijal rodnosti, jer pri slaboj rodnosti ove mere su suvišne", objašnjava naša sagovornica i dodaje da oštrim nožem ili makazama se po pravilu uklanjaju odmah posle procvetavanja grozdovi koju su sasvim blizu zemlje i koji dolaze u dodir sa njom, grozdovi sa nedovoljno razvijenih lastara sitni neugledni, preterano rehuljavi, oboleli ili jače povređeni.

Proređivanjem može biti obuhvćeno oko 10 do 30 odsto grozdova po čokotu. 

Za proređivanjem cvasti ne postoji uvek potreba

Proređivanje grozdova, njihovo prekraćivanje, odnosno uklanjanje vršnog dela grozda imaju za cilj poboljšanje izgleda grozda i povećanje krupnoće bobica što je od posebnog značaja za tržišni kvalitet i cene stonog grožđa, a ako se ove mere izvode na grozdovima pre fenofaze cvetanja i oplođavanja, reč je o proređivanju cvasti grozdova.

Proređivanje cvasti je preuranjena mera, jer su u to vreme ne može znati niti predvdeti kako će proći fenofaza cvetanja i oplođenja zametanja bobica. U svakom slučaju, smatra Gvozdenović, potrebno je sačekati da se završi fenofaza cvetanja, oplođenja i zametanja bobica u grozdu kako bi se ocenilo da li je uopšte potrebno ili ne proređivanje grozdova i njegovih delova. 

"Najbolje vreme za proređivanje bobica je kada su veličine zrna graška i kada se sa sigurnošču može utvrditi kako je prošlo cvetanje i zametanje. Proređivanje grozdova daje efekte u pogledu poboljšanja izgleda grozda i krupnoće bobica ali treba napomenuti da je to izuzetno skupa i delikatna mera koja se u našim vinogradima retko sprovodi", naglasio je ovaj stručnjak. 

Osim fizičkih metoda proređivanja bobica danas su u upotrebi i hemijski metodi. Tretiranje cvasti grozda u fazi punog cvetanja pogodnim hemijskim sredstvom može se izvršiti proređivanje pojedniih cvetova u cvasti grozda. Ako se tretiranje obavi 10 - 15 dana posle zametanja bobica u grozdu, može se povećati krupnoća bobica. Za ovu svrhu najčešće se koriste giberlin, koji daje dobre rezultate.

Međutim ni hemijski način proređivanja nije popularna mera kod nas, kao ni tretiranje bobica stimulatorima rasta ali se treba nadati da će ove metode naći svoju primenu u praksi u okviru mineralne ishrane vinove loze preko lišća. 

"Efekti sprovođenja mera na zeleno u vinogradima su nesporni ali se u redovnom održavanju vinograda na velikim površinama većina njih ne sprovodi ili se ne sprovode redovno. Glavni razlog tome je nedostatak radne snage i činjenica da i ako je ima sve to znatno poskupljuje proizvodnju", ističe Gvozdenovićeva i dodaje da zato redovnoj rezidbi na zrelo treba posvetiti izuzetnu pažnju i na taj način u što većoj meri uticati i regulisati rodni i vegetativni potencijal čokota.