• Bačve
  • 08.11.2021. 12:00
  • Južnobački okrug, Vojvodina, Srbobran

Na kvalitet vina utiče i kvalitet bačve - koje drvo izabrati?

Proizvodnja vina i rakije nezamisliva je bez kvalitetnog bureta, a kakav će se ukus pića dobiti dosta zavisi od vrste drveta koji se odabere za izradu bačve.

Foto: Depositphotos/lunamarina
  • 623
  • 502
  • 0

Hrast, bukva, jasen, čamovina ii možda dud? Jednu od ovih vrsta ponudiće vam pravi bačvar u trenutku kada se odlučite da kupite kvalitetno bure u kome će mesecima "ležati" vino od grožđa sa vaših čokota.

Bitan i razmak godova na drvetu

Bačvar Bela Gavlik iz Srbobrana osnovao je svoju zanatsku radnju pre skoro sedam decenija. Vremenom to je postao pravi porodični posao jer su mu se u pravljenju buradi, bačvi, kaca i kačica pridružili i sinovi.

"Godine 1956. osnovao sam radnju i evo sve do danas pravimo burad za vino, za rakiju, ali imamo i male i velike kace za druge namene. Drvo je prirodan materijal i od davnina su ljudi koristili drvene kace i razne posude iz kojih su jeli hranu, to je najzdraviji materijal. Hrast je najčešći od koga se burad prave. Ja pravim i od duda, i oni su naročito dobri za rakiju", kaže Gavlik.

Porodica Bela pravi burad, bačve​, kace i kačice (foto: bacvari.com)

Da bi se jedno bure napravilo, potrebno je dosta vremena. Drvo se najpre mora sušiti i to najmanje dve godine. Bitno je i da svaka daska bude bez oštećenja, a gleda se i razmak godova - one sa manjim upotrebljavaju se za proizvodnju buradi za vino, a one sa većim rastojanjem za burad za rakiju.

"Kad me neko pita od kog drveta da bude drvo za bure, ja preporučim hrast ili dud. Po mom mišljenju to su najbolje vrste, ali može da se pravi i od čamovine, bukve, jasena. Svako drvo različito će uticati na bolju i ukus vina ili rakije. Čak ima sposobnost da eliminiše metil-alkohol iz rakije," ističe naš sagovornik.

Parenje i pritezanje

Kada se daske odvoje, prave se ivice pod tačno određenim uglom, tako da se formira valjak oko koga se stavlja čelični obruč. Potom se bure postavi iznad vatre i drvo zagreva, i to je takozvano "parenje" prilikom koga drvo omekša. Pomoću konopca ili sajle priteže se, pa bure dobija prepoznatljiv oblik. Kasnije se dodaju poklopac i obruči

Prilikom izrade bačvi, jedan od segmenata je i nagorevanje unutrašnje strane. Temperatura mora biti tačno određenog stepena, a time se menja struktura drveta. Pri tome se stvaraju aromatična jedinjenja koja, kažu da oplemenjuju vino.

Prilikom izrade bačvi, jedan od segmenata je i nagorevanje unutrašnje strane

"Ako neko želi, radi se nagorevanje unutrašnje strane bureta. Ima i onih koji žele da kombinujemo drvo, pa da u sastavu jednog bureta bude različitih dasaka. Drvo utiče i na boju vina i ono najmanje pola godine mora da odleži u njemu. Što duže stoji to je sve bolje."

Burad mogu da traju i 50 godina

I ono što ne treba da se zaboravi, a to je da vrhunsko vino mora da odleži u hrastovom buretu od šest meseci do pet godina

"Drvena burad mogu da služe mnogo godina. Ona u kojima je bila rakija ne moraju se nešto posebno pripremati, a ona u kojima je bilo vino treba oprati. Danas je svima lakše da sipaju u plastičnu burad, može i tako, al nema vina ni rakija bez drvenog suda. Ni vino ni rakija ako ne odleže u buretu neće imati ni dobar miris ni boju", savetuje Gavlik.

U ovoj bačvarskoj radionici, tradiciju pravljenja buradi imaće ko da nastavi jer su sinovi pošli očevim stopama u proizvodnji buradi, bačvi, kaca i kačica. Kada je nešto kvalitetno, uvek se nađe put do kupca, a zadovoljne mušterije najbolja su preporuka svima koji žele kvalitetan i trajan proizvod.


Tagovi

Bačva Bure Vino Nagorevanje drveta Parenje drveta Bela Gavlik Bačvar


Autorka

Sanja Dovečer

Više [+]

Novinarka sa dvodecenijskim iskustvom. Upoznata sa stanjem i kretanjima u oblasti poljoprivrede na području Valjeva.


Partner

Agroklub doo Novi Sad

Bulevar oslobođenja 78, 21000 Novi Sad, Srbija
e-mail: info@agroklub.rs web: https://www.agroklub.rs/

Izdvojeni tekstovi

Izdvojen oglas

KLUB

Crkva Svete Petke u Vranju poznata je i kao Krstata džamija. Za vreme Turaka crkva je pretvorena u džamiju tako što je dograđen minaret, ali su Turci ostavili krst, pa je narod prozvao Krstata džamija.