Ne čekajte da prođu kiše: Vinova loza je u najkritičnijem razdoblju, zaštitite je na vreme

Gledajući prognozu na pojedinim meteorološkim servisima, u narednih desetak dana možemo očekivati kišu uz kraće prekide bez padavine. U ovo razdoblje godine, posebno uz ovakve vremenske prilike, vinova loza je najosetljivija. 

Ne čekajte da prođe kiša

Ključno ju je, čim dozvole uslovi, zaštititi protiv bolesti kao što je plamenjača, pepelnica, siva plesan. 

"Mnogi greše i čekaju sa tretiranjem da kiša prođe. Ali, to je stara škola koja se pokazala kao višestruko promašena", kaže dr. sc. Marijan Bubola te savetuje zaštitu lista i cveta pre kiše, posebno ako se predviđa duže razdoblje sa padavinama, nakon čega se niti ne može odmah u vinograd teškom mehanizacijom. 

Ponavlja kako je period oko cvetanja, pre i neposredno posle, najosetljiviji za vinovu lozu.

"Mladice aktivno rastu, tkivo je vrlo mekano i može ga napasti niz različitih bolesti, prvenstveno plamenjača, pepelnica, a tu je i početak razvoja sive plesni. Ovo razdoblje godine je najkritičnije za razvoj", upozorava.

Kaže kako vinovoj lozi nedavne obilne kiše nisu naštetile jer, ona je mnogo otpornija od drugih kultura.

"Naravno da nisu dobre i loše utiču po pitanju erozije. Zadržavanje vode nije poželjno i dobro zbog manjka kiseonika u korenu, ali to nije nešto zbog čega će loza nastradati. Tri, četiri dana pod vodom joj neće ništa biti", komentariše naglasivši da je u tom slučaju problem operativne naravi jer se mehanizacijom ne može ući u vinograd te izvršiti zaštita, tim više ako ona nije ni ranije sprovedena kako treba. 

"Ako je mnogo vlage i kapljica na lišću i cvetovima, može stradati od plamenjače, posebno pred samu cvetanje. U nekim ekstremnijim uvslovima može propasti celi rod." 

Stoga je, naravno, važan izbor položaja, a oni koji "plivaju" i nisu tipični vinogradarski.

"Nisu oni loši, mogu dati dobar kvalitet grožđa, ali su ogrančavajući i u slučaju da nastupi kasniji prolećni mraz. Udoline i depresije su mesta gde se nakuplja hladan vazduh i tamo će biti najviše smrzavanja na proleće kada se otvore pupovi", upozorava.  

Cvetanje u uobičajenim terminima

Kaže kako se sezona odvija po planu, da kasnih prolećnih mrazova nema, eventulano lokalizovanih. Kraj zime je bio relativno hladan pa su se određene fenofaze odvijale nešto sporije. Predviđa da će cvetanje biti u uobičajenim terminima.

"U početku vegetacije kretanje pupova je krenulo par dana ranije u odnosu na prosek od 20-ak godina, ali se usporila zbog relativno niskih temperatura koje su bile prisutne sve do početka ove nedelje. Zagrevanjem će i vegetacija krenuti mnogo brže i intenzivnije. Sam termin cvetanja će biti u skladu sa višegodišnjim prosekom."

Bubola kaže da su mladice između 20 i 50 cm, zavisno od lokaliteta, sorte i drugih faktora, a cvetanje bi na toplijim područjima trebalo da započnu za pet do 10 dana.

Ne dopustiti predug period između dva tretiranja

A da su preventivna fungicidna suzbijanja ključna u ovom razdoblju potvrđuje i izv. prof. dr. sc. Mato Drenjančević.

"Važno je sprovoditi redovnu preventivnu zaštitu, proveravati vinograde jer se plamenjača, pepelnica pa i siva plesan mogu javiti i javljaju u ovim uslovima kada su temperature vazduha 15 do 22°C, a idu i do 26 i 27°C. Takođe, treba paziti da ne prođe preveliki period između dva zaštitna tretmana, to je jako važno u narednim danima jer se najavljuju još neke padavine." 

Kaže, nije ništa dramatično, ali bi bilo problema kada bi se ponovilo 13 kišnih dana koliko ih je u maju.

"Tada bi cvetanje i oplodna bili otežani, ali još je prerano govoriti o tome", komentariše. 

Korisno navodnjavanje 

Bubola se dotakao i klimatskih promena te moguće suše i ove godine. Kaže, danas navodnjavanje postaje mera koja je dobro došla u proizvodnji.

"Imali smo dva eksperimenta sa navodnjavanjem, itekako su se pokazali korisnim. Nekada se govorilo da ono nije potrebno, da narušava kvalitet vina, ali uz sve klimatske promene ispostavilo se da je vrlo korisna mera u proizvodnji", kaže ovaj stručnjak te dodaje da se uz pomoć navodnjavanja može očuvati prinos, njegov potencijal uz istovremeno postizanje visokog kvaliteta.

"Jer, kada nasutpi suša, fotosinteza jako opadne jer se čokot od suše brani intenzivnim disanjem i zatvaranjem pora. Samim tim je u listu više C0², smanjuje se fotosinteza, dakle događa se cela lančana reakcija na metabolizam čokota. On se više ne može ni hladiti kao što bi radio isparavanjem vode, znantno smanjuje proizvodnju asimilata", nabraja Bubola sve probleme koje uzrokuje suša. 

Zatravnjivanjem protiv erozije

Osim suše, klimatske promene odlikuju već spomenute poplave te erozija zemljišta koju one uzrokuju. Mera koja je stoga vrlo korisna je zatravnjivanje. 

"Ako je zemljište obrađeno, prilikom jakih kiša dolazi do ispiranja površinskog sloja koje je i najplodnije. Erozijom ono nestaje i završi u nekom potoku, reci, kod komšija. Koren trave drži čestice zemlje na okupu i erozija je tada neusporedivo manja", pojašnjava Bubola dodajući da se ono preporučuje u jesen, zimu i proleće, a da onda krajem proleća treba ili malčirati travu ili obraditi zemlju kako bi se sprečio drugi ekstrem - suša.

"Jer, što je više trave, trošiće se više vode, ona oduzima i hraniva vinovoj lozi. A ako nema kiše ni navodnjavanja, može nastupiti još jača suša", zaključio je Bubola.