Između ostalog, radi smanjenja infekcijskog potencijala u zasadu potrebno je redovno uklanjanje odumrlih i delova čokota kao i ostataka od rezidbe, ističe stručna savetnica Karmen Karlić.
U vreme rezidbe vinove loze, ali i nakon nje, valja posebno voditi računa o nekoliko bitnih stvari.
Kako ističe stručna savetnica Karmen Karlić, pažnju treba posvetiti mogućoj prilagođenoj rezidbi što znači manji broj i manji obim rezova, pomeranje rezova od centralne ose, izbegavati ih do baze te prilagoditi uzgojni oblik.
Radi smanjenja infekcijskog potencijala u zasadu potrebno je redovno uklanjanje odumrlih i delova čokota kao i ostataka od rezidbe.
Tu je i moguće odstranjivanje nekrotizovanih delova na označenim čokotima i/ili vraćanje čokota na 45 cm.
"Po mogućnosti odraditi sa vremenskom distancom, nakon završene rezidbe, a pre vezivanja", savetuje Karlićeva.
Dodaje da se u zasadima nakon rezidbe preporučuje primena biološkog fungicida na osnovi Trichoderma atroviride soj SC1 za prevenciju ESCE (Phaeomoniella chlamydospora), Eutipoze (Eutypa lata) i Petrijeve bolesti (Phaeoacremonium aleophilum).
Primenjuje se na mestima reza u razdoblju mirovanja vinove loze u danima sa temperaturom iznad 10°C i relativnoj vlažnosti vazduha većoj od 70 odsto te da u danima nakon primene (48 h) nema opasnosti od mraza ili kiše.
Savetnica ističe i da je pre primene sredstva za zaštitu bilja obavezno pažljivo pročitati uputstvo za upotrebu i pridržavati se svih navedenih smernica, ograničenja, upozorenja kao i mera zaštite zdravlja i životne sredine.
Tagovi
Autorka
