O čemu voditi računa tokom i nakon rezidbe vinove loze?

U vreme rezidbe vinove loze, ali i nakon nje, valja posebno voditi računa o nekoliko bitnih stvari. 

Kako ističe stručna savetnica Karmen Karlić, pažnju treba posvetiti mogućoj prilagođenoj rezidbi što znači manji broj i manji obim rezova, pomeranje rezova od centralne ose, izbegavati ih do baze te prilagoditi uzgojni oblik. 

Radi smanjenja infekcijskog potencijala u zasadu potrebno je redovno uklanjanje odumrlih i delova čokota kao i ostataka od rezidbe. 

Gijov uzgojni oblik: Šta kada lastar pukne pri povijanju?

Tu je i moguće odstranjivanje nekrotizovanih delova na označenim čokotima i/ili vraćanje čokota na 45 cm.

"Po mogućnosti odraditi sa vremenskom distancom, nakon završene rezidbe, a pre vezivanja", savetuje Karlićeva. 

Dodaje da se u zasadima nakon rezidbe preporučuje primena biološkog fungicida na osnovi Trichoderma atroviride soj SC1 za prevenciju ESCE (Phaeomoniella chlamydospora), Eutipoze (Eutypa lata) i Petrijeve bolesti (Phaeoacremonium aleophilum).

Primenjuje se na mestima reza u razdoblju mirovanja vinove loze u danima sa temperaturom iznad 10°C i relativnoj vlažnosti vazduha većoj od 70 odsto te da u danima nakon primene (48 h) nema opasnosti od mraza ili kiše. 

Savetnica ističe i da je pre primene sredstva za zaštitu bilja obavezno pažljivo pročitati uputstvo za upotrebu i pridržavati se svih navedenih smernica, ograničenja, upozorenja kao i mera zaštite zdravlja i životne sredine. 

Dodajte agroklub.rs u omiljeni Google izvor