• Vinova loza
  • 24.08.2019. 12:00

Osnovni principi đubrenja i kretanja hraniva u vinovoj lozi i zemljištu

Neka od hraniva ponašaju se antagonistički, što znači da prevelika količina jednog hraniva u tlu može blokirati usvajanje drugog. To je slučaj sa kalijumom i magnezijumom, odnosno sa kalcijumom i gvožđem. Stoga, ispravno đubrenje baš i nije jednostavno.

Foto: Pixabay/manfredrichter
  • 322
  • 49
  • 0

Uzgoj vinove loze zahteva redovno đubrenje kojim vinovoj lozi nadoknađujemo hraniva iznešena ne samo prinosom, odnosno berbom grožđa već i svom biomasom koju smo tokom godine odbacili rezidbom u zrelo ili zeleno. Isto tako, moramo osigurati i zalihe svih onih hraniva koja nedostaju u tlu kako bi u narednoj godini osigurali lozi ispravnu ishranjenost vinograda.

Kako bi pravilno vršili đubrenje vinograda moramo znati kako ono zavisi od čitavog niza različitih faktora. Vinova loza za svoj pravilan rast i razvoj treba određene hranljive elemente, koje možemo najjednostavnije podeliti na one koji su potrebni u nešto većim količinama (makroelementi), a to su azot (N), Kalijum (K), fosfor (P) magnezijum (Mg), kalcijum (Ca), sumpor (S) kao i ona koje treba unositi u vrlo malim količinama, (mikroelementi), a to su bor (B), gvožđe (Fe), mangan (Mn), zink (Zn), bakar (Cu), molibden (Mo) i kobalt (Co). Svaki od ovih elementa generalno je koristan, ali može biti i štetan ukoliko ga ima u prevelikoj količini. Stoga za svaku biljnu vrstu postoji neka optimalna doza.

Rod najčešće zavisi od onog elementa kog ima najmanje. Tako na primer pojačano đubrenje azotnim ili kalijumovim đubrivima ne može povećati prinos grožđa, ukoliko je on ograničen manjkom bora. Povećanje roda može pratiti povećanje đubrenja samo do određene količine, nakon toga prinos ostaje isti, a daljim povećanjem đubrenja mogu se javiti i neželjeni efekti pa količina i kvalitet grožđa opadaju.

Antagonističko ponašanje hraniva 

Neka zemljišta imaju jaku mogućnost vezivanja hranljivih elemenata, a neka vrlo slabu. Veća je u težim, glinovitim tlima. U teškim glinovitim tlima može doći do fiksacije nekih elemenata u lamelama sekundarnih minerala kaolinita, ilita, kao što su fosfor (P), kalijum (K), magnezijum (Mg). U tim zemljištima neophodno je dubokom obradom uneti kiseonik, kako bi hranljivi elementi postali pristupačniji i omogućio se rast i razvoj najmlađeg korenja koji vrši usvajanje hraniva.

Nasuprot teškim tlima, u laganim i peskovitim, hraniva se lakše ispiru. Od svih hranljivih elemenata najviše podložan ispiranju je bor (B). Sledi ga azot (N) dok se fosfor (P) vrlo teško ispire i premešta u dublje slojeve tla, naročito u težim glinovitim zemljištima.

Primanje i postotak iskorišćavanja hraniva u velikoj meri zavisi i od pH tla. Što je tlo kiselije, pH je niži, to je i postotak iskorišćavanja hraniva iz đubriva manji.

Neki od elemenata ponašaju se antagonistički, što znači da prevelika količina jednog u tlu, može blokirati usvajanje drugog hraniva. To je slučaj sa kalijumom i magnezijumom, odnosno sa kalcijumom i gvožđem. Ponekad se jave problemi u antagonističkim odnosima katjona Kalijuma i NH4+. Niska koncentracija kalijuma utiče na prekomerno usvajanje azota. S druge strane, da bi se azot mogao uredno usvajati, u tlu treba biti određena količina sumpora. Smanjena količina raspoloživog azota, utiče na pojačano usvajanje fosfora. Očigledno je da ispravno đubrenje baš i nije jednostavno.

Tabela antagonističkih parova elemenata ishrane

Uzrok Posledica
Premalo kalijuma Pojačano usvajanje azota
Previše kalijuma Umanjeno usvajanje magnezijuma
Premalo azota Pojačano usvajanje fosfora
Premalo sumpora Umanjeno usvajanje azota
Previše kalcijuma Umanjeno usvajanje gvožđa
Previše kalcijuma Umanjeno usvajanje fosfora
Previše mangana Umanjeno usvajanje Fe i Mg
Previše aluminijuma Umanjeno usvajanje fosfora

Kod nekih elemenata manjak se opaža na donjem lišću (N, K, Mg), kod nekih na gornjem lišću (Fe, Zn) dok se manjak bora (B) opaža i na starom i na mladom lišću, kao i na bobicama nakon cvetanja vinove loze.

Svaki od navedenih hranljivih elementa drugačije se ponaša u vinovoj lozi (biljci generalno), a drugačije u zemljištu.

Kretanje hranljivih elemenata u lozi

Svaki od hranljivih elemenata mora doći od svog mesta usvajanja, a to je korenova dlačica na najmlađem delu korena koji raste, tzv. zoni apsorpcije hraniva, do mesta na kom se on ugrađuje u neki od biljnih delova. Semenku, ćelije ploda, lista, mladog vrha. Neki od hranljivih elemenata brzo dolaze od korena do mesta potrošnje, a drugi vrlo sporo. Jedan od najbržih je azot (N), element koji ima najveći uticaj na rast. Stoga ga uvek ima u mladom vrhu, gde je potreban za rast. Po pokretljivosti slede kalijum (K), magnezijum (Mg) fosfor (P) dok su neki mikroelementi kao na primer gvožđe (Fe) vrlo slabo pokretni i u fazi naglog rasta mladica tokom meseca juna ne mogu pratiti kretanje azota (N). Generalno, simptomi manjka pojedinog elementa zavise od njegove brzine premeštanja od korena prema mladom vrhu koji raste. Ukoliko se pojavi manjak azota (N) ili magnezijuma (Mg) u tlu ili njegova blokada primanja, mladi vrh uzima ga iz starog lišća pa će se simptomi nedostatka pojavljivati na starom lišću.

Ukoliko dođe do manjka gvožđa (Fe), koje je slabo pokretno, znak je da ono ne može pratiti azota u naglom rastu pa se manjak odražava u hlorozi mladih vrhova. Izuzetak od ovog pravila je bor (B) čiji se simptomi mogu nalaziti ravnomerno i na starom i na mladom lišću, kao i na bobicama loze. Vreme đubrenja za svaki element moramo da znamo da uskladimo sa potrebama loze u određenoj fenofazi razvoja, sa tipom zemljišta na kom se nalazi vinograd. Azot (N) potreban je od samog početka vegetacije za pravilan rast i razvoj ukupne zelene mase sve do početka zrenja i pojave šarka. Fosfor je potreban ravnomerno tokom čitavog perioda vegetacije. Kalijum (K) je potreban takođe ravnomerno tokom čitavog perioda vegetacije, dok je najveća potreba za ovim elementom u fazi početka zrenja grožđa. Najveća potreba za magnezijumom počinje u fazi početka zrenja grožđa. Bor se vrlo lako ispire pa se đubrenje sa njim mora sprovoditi početkom vegetacije ili ga dodavati folijarno kada je hladno vreme, desetak dana pred cvetanje.

Kretanje hranljivih elemenata u zemljištu

Svaki od hraniva drugačije se kreće kroz razne tipove tla. Neki se lako ispiru kao bor ( B) i azot (N) i padavine ih brzo isperu u dublje slojeve. Drugi su slabo ispirljivi i posebno se u teškim tlima vrlo slabo kreću od površine zemljišta prema dubini. Jačina i brzina ispiranja hranljivih elemenata zavisi prvenstveno od tipa tla. Bor je najviše podložan ispiranju padavina i ukoliko se vinograd nalazi na peskovitom tlu ili na tlu sa niskim pH (3,8 -5,0) sve su češći simptomi manjka ovog mikroelementa. Kod planiranja đubrenja, posebno na lakom peskovitom zemljištu moramo razmišljati i o količini padavina koje su pale u toku protekle vegetacije. Nakon kišne godine potrebno je nešto jače nadoknaditi azot, bor, magnezijum. Po pravilu, vinograd na laganim peskovitijim tlima moramo prihranjivati češće sa manjim količinama đubriva vodeći računa da ona budu dostupna upravo u fazi kada su lozi najpotrebnija, a ne da nam se do te faze ispere padavinama ili snegom polovina potrebnog hraniva.

Kako prihranjivati vinovu lozu u periodu vegetacije?

Što je u zemljištu više glinovitih čestica ili još bolje humusa, to je veća sposobnost tla da veže hranljive elemente i sprečava njihovo ispiranje. S druge strane opet nije dobro da je tlo previše glinovito, pošto se u takvom zemljištu neki od hranljivih elemenata mogu prejako vezati i postati nepristupačni korenu loze kao hranivo. Primer je fosfor (P) u teškim tlima sa niskim pH vrednostima (pH 4,0-5,5). U teškim zemljištima, nepovoljni sekundarni minerali (kaoliniti, iliti) mogu se fiksirati i postati teško dostupni, takođe i kalijum (K) i magnezijum (Mg). Dodavanjem kalcijuma (vapno) i unosom kiseonika obradom takvih zemljišta, pospešujemo pristupačnost vezanih hraniva.

Humus, organska supstanca u tlu, može dobro vezati hranjiva na svoj adsorpcijski kompleks, ali ih isto tako i lagano otpuštati pa je zato vrlo poželjno unositi u zemljište organsku materiju (stajsko đubrivo i sl.). Očigledno je da je humus poželjan u oba slučaja. U laganom, peskovitom tlu da zadrži hraniva od ispiranja i u teškom glinovitom zemljištu da bi se vezana hraniva lakše vraćala u zemljišni rastvor i postala pristupačna.

Vreme dodavanja mineralnih đubriva u odnosu na aktivnost korena

Koren većine drvenastih biljaka prestaje da bude aktivan kada temperatura zemljišta oko njega padne ispod 8°C. Tada više ne može da usvaja hraniva sve dok se u proleće temperatura tla ponovno ne podigne iznad 8°C. Stoga je svako prekasno ili prerano dodavanje hraniva nepotrebno pošto umesto usvajanja istih, imamo ispiranje i gubitak kišom i snegom u dublje slojeve zemljišta.

Pristupačnost hraniva dosta zavisi i od pH zemljišta (kiselost tla)

Reakcija tla, kiselo tlo ili bazično koje se izražava i meri sa indeksom pH tla, vrlo je važna za sve poljoprivredne useve. Za vinovu lozu optimalna pH tla je između 6,0 - 7,0 u kom ona može pravilno usvajati najveći broj hranljivih makro i mikroelemenata i ostvariti najbolji kvalitet i količinu roda. Loš pH tla najviše deluje na ispravno usvajanje mikroelemenata. Svako đubrenje mineralnim đubrivima, kao i duža intenzivna proizvodnja sa iznošenjem bazičnih katjona hraniva iz tla, (Ca, K, Mg) postepeno vodi zakišeljavanju zemljišta. U kiselim tlima javlja se višak lako pokretnih aluminijumovih katjona (Al), gvožđa (Fe) i mangana (Mn) koji takođe imaju jak antagonizam prema usvajanju mikroelemenata iz tla.

Zato je važno pratiti pH tla i povremeno reagovati dodavanjem Ca (kalcifikat, vapno).Vapno se dodaje mesec dana pre ili posle dodavanja đubriva (organskog ili mineralnog). Posebno fosfornih đubriva. Nikako se ne smeju dodavati zajedno.

Autor: Adrian Horvat, diplomirani agronom, Ministarstvo poljoprivrede


Tagovi

Vinova loza Vinograd Đubrenje Hranljivi elementi Makroelementi Mikroelementi

Izdvojeni tekstovi

Izdvojeni oglasi