Zadnje aktivnosti

Poslednje aktivnosti korisnika mogu videti samo registrovani korisnici.

Online korisnici

Online korisnike Agrokluba mogu videti samo registrovani korisnici.
Za kompletne funkcionalnosti ovih servisa, prijavi se.

Promo

  • Proizvodnja vina
  • 06.11.2022. 18:00

Otkrivene stare sorte vinove loze otporne na klimatske promene?

Visoke temperature izazivaju brže zrenje grožđa i dovode u pitanje vinogradarstvo i vinarstvo.

Foto: Facebook/Instituto de Ciencias de la Vid y del Vino
  • 127
  • 31
  • 0

Klimatske promene i porast temperature imaju sve veći uticaj na uzgajanje vinove loze i proizvodnju vina. Grožđe dozreva brže u kraćem vremenskom periodu, što dovodi do većeg sadržaja šećera, a onda i alkohola, slabijih boja i aroma koje mogu ugroziti karakter vina.

U španskom Institutu za vinovu lozu i vinarstvo (ICVV) u pokrajini La Rioha, naučnici rade na otkrivanju vinove loze otporne na klimatske promene, izveštava Reuters. Vinogradi su vekovima formirani tako da bi se dobili čvrsti i aromatični plodovi, a sada se traže loze otporne na zagrevanje. U budućnosti bi naučna istraživanja mogla postati glavni aspekt proizvodnje vina.

Institut proučava genome najčešće korišćenih sorti grožđa u tom regionu. Pablo Karbonel je naučnik koji pomoću digitalne tehnologije prati redove vinove loze u vinogradu. Upravo zelena boja u redovima ukazuje na radikalnu promenu u genomu lokalnog grožđa što ukazuje na duži ciklus zrenja, kojeg vinari sve više priželjkuju, ne samo u Španiji nego i širom sveta. 

Ranije dozrevanje menja karakter vina (Ilustracija: Depositphotos/magdalena.paluchowska)

Utvrđeno je da se vinove loze stare 35 godina i više, bolje nose s klimatskim promenama jer su genetski raznovrsnije. Karbonel je rekao da je krajnji cilj laboratorije da obezbedi da vinari proizvode specifične vinove loze za koje se pokaže da su otpornije na vremenske nepogode. 

Genetika kao odgovor na visoke temperature

Ujedinjene nacije su na međuvladinom panelu za klimatske promene upozorile na rizik suočavanja Evrope s gubitkom proizvodnje zasada zbog vrućine, suše i ekstremnog vremena. Ovogodišnje leto je bilo najtoplije u Španiji. Rast temperature je pratilo ranije dozrevanje, ali i veći sadržaj alkohola u vinima koji se povećao za 1,3 stepena u periodu od 1992. do 2019. godine.

Treba napomenuti da ovaj severni region čini samo 0,7 odsto stanovništva, ali proizvodi 21 odsto vina. Njegovih više od 500 vinarija godišnje proizvede 350 miliona boca, a neke berbe procenjuju se na 5.000 evra po boci. Industrija vredi oko 1,5 milijardi evra godišnje, što čini 20 odsto ekonomije regije.

"Veoma smo zabrinuti zbog klimatskih promena”, rekao je direktor Grupo Rioha Inigo Tores, konzorcijuma koji predstavlja 60 vinarija, koje zajedno čine 80 odsto prodaje.

Napomenuo je da je berba ove godine počela dve nedelje ranije od istorijskog proseka. Proizvodnja vina je u poslednje četiri godine ispod proseka zbog manjka kiše i visokih temperatura, uz pad od pet do 10 odsto što je uzrokovano manjom količinom grožđa.

U pitanju opstanak proizvodnje

Direktor ICVV-a Hoze Migel Martinez Zapater rekao je da je to jedina laboratorija u Španiji i jedna od retkih u svetu koja sprovodi potpunu molekularnu analizu vinove loze. Iz zgnječenog lišća se izdvaja DNK. Uzorci se uzimaju iz obližnjeg vinograda, koji se koristi kao naučna banka, gde se loze stare i do 100 godina beru od 1980-ih.

Koristi se tehnika reprodukcije genoma koja omogućava identifikaciju specifičnih mutacija odgovornih za bolesti u ljudskoj populaciji.

"Iste tehnike se primenjuju i za vinovu lozu, ali tražimo osobine koje je mogu prilagoditi uslovima okoline."

Manje vina zbog sušne godine? Šta pokazuju prve procene?

Martinez Zapater je upozorio da bi visoke temperature mogle zaustaviti proizvodnju vina u delovima Španije. ICVV je ove godine počeo da koristi svoje vinograde za eksperimentalnu proizvodnju vina.

I drugi istraživački timovi teže da oporave stare sorte s dužim ciklusom zrenja i proučavaju rezultate njihovog ukrštanja. Lokalna vinarija Rhoda, udaljena 60 kilometara, u nadi da će zaštititi svoje zasade od porasta temperatura okrenula se upravo starim sortama. Prošle godine su zasadili novi vinograd s vijugavim redovima koji bolje zadržavaju vodu od kiše u planinskom Salorigu, jednom od najhladnijih gradova La Riohe. 


Tagovi

Vinova loza Proizvodnja vina Šećer u grožđu Klimatske promene La Rioha Pablo Karbonel


Autorka

Ranka Vojnović

Više [+]

Ranka je diplomirani inženjer poljoprivrede sa dugogodišnjim iskustvom u povrtarstvu, zaljubljenik u organsku poljoprivredu i druge oblike alternativne poljoprivrede poput biodinamike i permakulture.