Porodične vinarije: Jedinstvenim načinom proizvodnje do sigurne egzistencije

Proizvodnja grožđa i vina postaje siguran izvor egzistencije za sve veći broj poljioprivrednih domaćinstava u Srbiji. Do nedavno bilo je 50-ak malih vinarija, a sada ih je registrovano više stotina. U jeku ovojesenje berbe grožđa obilazili smo šumadijski vinogradarski rejon, smederevsko, krnjevačko i oplenačko vinogorje i sa vinogradarima razgovarali o njihovim iskustvima u proizvodnji grožđa i vina.

Đorđe Ilić iz Vodnja: Grožđe sazreva u "rodinom gnezdu"

Đorđe Ilić iz Vodnja kod Smedereva tajne vinogradarsko-vinarskog zanata nasledio je od dede i oca. Poseduje tri hektara plantažnih vinograda, a od ubranog grožđa proizvede oko 20.000 litara vina.

"U vinogradima imamo pet vinskih sorti grožđa: smederevku, prokupac, vranac, tamjaniku i lisičinu. Uzgojni oblik čokota je kazarsa. Veoma redak oblik čokota u srpskim vinogradima, a odlikuje se visokim stablom, gde se tek na visini od 1,80 metara formiraju lastari i grozdovi u obliku 'rodinog gnezda'. Međuredni zemljišni prostor u vinogradu se ne obrađuje, već je zatravljen", objašnjava Ilić.

Siniša Ostojić: Od ovogodišnjeg grožđa lagana i lepršava vina

A o preradi obranog grožđa u podrumu, naš sagovornik kaže da odmah po dovozu obranog grožđa u podrum, muljaju bobice.

"Posle toga otačemo vino u drvenu burad gde odležava do prvog pretakanja, kada ga prebacujemo u inoks sudove gde odležava do flaširanja."

Zoran Madžić iz Selevca - Merlo iz neđubrenog vinograda

Nedaleko od Vodnja u Selevcu kod Smederevske Palanke, agronom Zoran Madžić je na roditeljskom imanju zasadio vinograd na površini od dva hektara. Zastupljena je samo jedna crna vinska sorta grožđa - merlo. Zemljište u vinogradu se ne obrađuje i uopšte ne đubri, čak ni stajnjakom. Trava između redova se redovno kosi.

"Na čokotu formiramo takozvanu rajansku kordunicu koju karakteriše izuzetno kratka rezidba. Režemo samo na dva okca i ostavljamo šest lastara, čime olakšavamo provetravanje čokota koje sprečava pojavu loznih bolesti", ističe Madžić i naglašava da od jednogodišnje berbe grožđa proizvede oko 5.000 boca kvalitetnog merloa.

Srđan Gitarić iz Dobrog Doa - U planu sadnja domaćih sorti grožđa

U selu Dobri Do kod Smederevske Palanke u vinariji Gitarić, koju je osnovao otac Zoran, glavne vinogradarsko-vinarske poslove polako preuzimaju sinovi Srđan i Ivan. Imaju sedam hektara vinograda i podrumske kapacitete za 100.000 litara vina, ali sada proizvode između 20 i 30 hiljada litara crnih, belih i roze vina.

"U vinogradima su zastupljene kvalitetne internacionalne vinske sorte: sovinjon, merlo,italijanski rizling. Uzgojni oblik čokota je kordunica jer je pogodna za rezidbu loze kojom regulišemo kvalitet i prinos grožđa. Osim ovih, u narednom periodu planiramo isključivo sadnju autohtonih vinskih sorti; prokupac, smederevku i tamjaniku. Izgradili smo i degustacionu salu pa planiramo da se bavimo i vinskim turizmom", kaže stariji sin Srđan Gitarić.

Danko Petrović iz Lipovca - Proizvodnja i prodaja vina u rinfuzi

Preci agronoma Danka Petrovića iz Lipovca kod Topole su se odvajkada bavili vinogradarstvom. Taj posao je nastavio i Danko, samo je umesto klasičnih čokota uz kolac, posadio špalirne zasade na oko dva hektara u kojima dominiraju merlo i kaberne fran od crnih i sovinjon i šardone, od belih sorti grožđa.

Kako održavati zemljište u vinogradu?

"Vinogradi su gustog sklopa čokota. Razmak je 2,8 x 8 metara, a čokote orezujemo Gijovim jednogubim sistemom. Zemljište se u vinogradima održava oranjem i kultiviranjem - jalovi ugar, sve do cvetanja loze, a posle tog roka obrada zemljišta se obustavlja", kaže Petrović.

Naš sagovornik iz oplenačkog vinogorja vino proizvodi na tradicionalan način u starom očevom podrumu. Fermentacija se obavlja kvascima, a vino se ne flašira, već se prodaje u rinfuzi na kućnom pragu.