Procena rodnosti vinove loze na osnovu formiranih cvasti

Rodnost je jedna od najvažnijih osobina većine biljnih vrsta, a naročito onih koje se gaje u komercijalne svrhe. Osim što se razlikuje između vrsta, velike su njene varijacije i između sorti, odnosno hibrida.

Kod vinove loze rodnost zavisi od raznih faktora, a profesor sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu Dragoslav Ivanišević u svojoj knjizi "Ampelografija i selekcija vinove loze" (Ivanišević i sar., Novi Sad, 2019) među najznačajnijima izdvaja sortne karakteristike, položaj okaca na lastaru, uticaj uslova sredine tokom vegetacije i za vreme zimskog mirovanja i uticaj agrotehničkih i pomotehničkih mera u vinogradu.

Prva procena na osnovu poslednje cvasti

Procena rodnosti loze se može odraditi u različitim fazama razvoja, međutim prvu realnu sliku proizvođači mogu stvoriti onda kada je vidljiva poslednja cvast na lastaru, pri čemu se određuje apsolutni koeficijent rodnosti. Po pojavi prve rašljike grozd se više ne obrazuje jer su to organi istog porekla. Ova rodnost pokazuje koliko će kasnije grozdova nositi jedan lastar, a dobija se deljenjem ukupnog broja grozdova sa brojem rodnih lastara i uvek je veći od jedinice. Veliki uticaj na koeficijent ima i način rezidbe, jer pri dužoj rezidbi okca koja zauzimaju viši položaj imaju veću rodnost.

U zavisnosti od godine do godine, ova procena se može odraditi otprilike u drugoj polovini maja, kada lastari dostignu visinu od 30 do 40 cm i može se prihvatiti samo ukoliko do kraja vegetacije ne dođe do oštećenja izazvanih od strane biotskih i abiotskih faktora.

Radovan Stakić iz Neština kod Bačke Palanke u svojim vinogradima svake godine na ovakav način odradi procenu rodnosti, da bi okvirno znao koliki će prinos biti u berbi. Ukupna površina svih vinograda je šest hektara, na kojima su zastupljene sorte italijanski rizling, kaberne sovinjon, sovinjon blan, vranac i muskat hamburg.

Sam metod nam je objasnio na parceli od jednog hektara, gde je posađena sorta kaberne sovinjon i vinograd se nalazi u desetoj godini. Rezidba je obavljena u drugoj polovini januara, uzgojni oblik je karlovački i pritom je ostavljen jedan luk sa 12 okaca i jedan kondir sa dva okca. Na celoj površini će se nasumično izabrati 20 čokota koji su međusobno udaljeni, obeležiće se i prebrojati sve formirane cvasti, a podaci zapisati.

"Ove zime nije bilo jakih mrazeva koji bi doveli do oštećenja, pa očekujemo da broj rodnih lastara bude na nivou prethodnih godina", navodi Stakić.

Primer proračuna

Nakon toga, iz uzorka od 20 čokota saberu se sve cvasti, izračuna se prosek i pomnoži sa prosečnom težinom grozda, koja je prošle godine u berbi iznosila 95 grama. Ukupna težina grozdova po stablu se pomnoži sa ukupnim brojem biljaka po hektaru i tako dobije ukupan prinos. Iz tog razloga Stakić redovno prati brojnost stabala u vinogradu, pa ukoliko dođe do propadanja pojedinačnih, pre početka svake vegetacije se popunjavaju prazna mesta i održava brojnost na oko 3.800 čokota/ha.

Primer proračuna na pomenutoj parceli sorte kaberne sovinjon:

Prosečan broj cvasti po čokotu x prosečna težina grozda u kg x broj čokota po ha = kg grožđa

• 22,1 x 0,095 x 3.800 = 7.978 kg

Pošto Stakić ima svoju vinariju u kojoj proizvodi visokokvalitetna vina, pored prinosa bitan mu je i kvalitet grožđa sa visokim procentom šećera, pa se trudi da uspostavi što bolji odnos, jer su ova dva parametra u negativnoj korelaciji.

"Kasnije u toku vegetacije obeležena stabla obilazim još dva puta, nakon obrazovanja bobica i u fazi šarka i pritom obraćam pažnju na oblik, veličinu, ujednačenost grozdova i eventualno prisustvo nekih od prouzrokovača oboljenja", navodi Stakić i dodaje da se u vinogradu obavlja redovna zaštita protiv gljivičnih oboljenja, jer ona mogu uticati na kvalitet krajnjeg proizvoda - vino.