Putovanje u Kragujevac po znanje

U traganju za konkretnim koracima dualnog obrazovanja u poljoprivrednoj struci, a da to nisu zvanični obrazovno - školski primeri, došli smo do Vojvodine, ali preko Šumadije. Gest jednog vinogradara iz Velikih Radinaca je možda mali, ali njegov koncept donosi veliku korist i iza sebe krije način razmišljanja preuzet iz Slovenije. Naime, on je u Kragujevac na sajam vinogradarske opreme doveo đake jedne srednje škole iz Iriga. Sajam nije bio puko razgledanje, već krcat stručnim predavanjima.

Slovenija nije odustala

​Milorad Milošević je pravnik po struci, a po iskustvu mlad vinar, koji je sa ćerkom Majom, ekonomistinjom, pre pet godina zasadio vinograd. 45 godina živeo je u Sloveniji, gde dualno obrazovanje nije prestajalo.

"Odrastao sam i školovao se u sistemu gde je dualno obrazovanje dalo puno toga. Praksa i škola u Sloveniji idu zajedno i to je u stvari nasleđe iz bivše Jugoslavije, koje tamo nije prestajalo, a u Srbiji je zaboravljeno. Poslednjih godina se ponovo o tome ovde govori", kaže Milorad Milošević.

Putovanje kao nagrada

Ovaj gest, kada je u Kragujevac, zahvaljujući Miloševiću, stigao pun autobus učenika srednje stručne škole ,"Borislav Mihajlović Mihiz'' iz Iriga, ima potpuno drugu pozadinu od one da je neko platio prevoz ovim đacima.

"Ustupam svoje vinograde za đake poljoprivrednih škola koji se tu obučavaju. Na licu mesta uče sve faze odgajanja vinove loze. Pokušavam da ih uključim u sistem proizvodnje i stimulišem. Dolazak na sajam vinogradarske i enološke opreme u Kragujevac je samo neka vrsta nagrađivanja. Doveo sam 20 učenika koji ovde na licu mesta mogu da sretnu domaće i inostrane stručnjake, saznaju šta je novo u svetu vinogradarstva" kaže Milošević.

Nije bilo "bežanja sa časova"

I zaista, niko od mladih Irižana nije eskivirao sajamska predavanja. Pratili su izlaganja domaćih i svetskih eksperata, poput enologa Vladana Nikolića na temu proizvodnje grožđa od Pinot noara, ili Davida Berta iz Italije o upotrebi "gumu arabike" u poboljšanju kvaliteta vina. Zatim, kako uraditi naslone za savremene zasade vinove loze ili kako upotrebljavati kvasce u proizvodnji vina.

Tako mlad, a već ima plan

Nikola Georgijević ima 19 godina i maturant je ove škole iz Iriga na smeru sa vinogradarstvo. Budući je vinogradar i vinar.

"Zanima me sve ovo, pa kad je objavljeno da se ide baš na ovaj sajam došao sam zbog škole, ali i pre svega zbog svog obrazovanja. Planiram da podignem svoj vinograd i da se bavim vinogradarstvom. To je posao kojim se bave svi u mom kraju. Moja porodica na 150 jutara zemlje, nema vinograde, ali ja planiram da jedan deo zemljišta odvojim za to. Roditelji me podržavaju. U početku će to biti mala proizvodnja", priča optimistično Nikola.

Efekti dualnog obrazovanja višestruki

Milorad Milošević za praksu ustupa oko 20 hektara svojih vinograda u rodnim Velikim Radincima. O efektima prakse u poljoprivrednim školama još dodaje da učenici koji izađu iz klupa više ne osećaju strah.

"Mnogo je lakše raditi kada u školi sve naučite, i teorijski i praktično. Jednostavno, nemate straha. Čak i da nemate svoju zemlju, već odete kod poslodavca, odmah ste spremni da radite. Tako je mnogo lakše. Slovenija na taj način povezuje škole, budućeg zaposlenog i poslodavca. U tok krugu svi se poznaju od početka, te je sve lakše", dodaje Milošević.

I jedan voćar iz Gruže doneo je pozitivan primer sa putovanja iz Kine. Kaže da je na Svetskom sajmu jabuke bio iznenađen ogromnim brojem studenata agronomije, koji na kineskim plantažama i oglednim poljima učestvuju u gajenju i u praksi stiču konkretne veštine, bez kojih se jedan agronom ne može ni zamisliti.

Svake godine 3.000 novih učenika

Prošle godine je u Ministarstvu prosvete sa direktorima poljoprivrednih škola u Srbiji razgovarano baš na temu dualnog obrazovanja. Tada je ministar Mladen Šarčević izjavio da postoje "dobre specijalizovane poljoprivredne škole koje se bave preradom hrane, ali ima i drugih situacija gde škole nemaju dovoljno zemljišnog fonda i nemaju dovoljnu podršku lokalne zajednice".

U Srbiji ima 62 srednje poljoprivredne škole sa 15 aktivnih obrazovnih profila od kojih je sedam četvorogodišnjih, a ostali su trogodišnji. Svake školske godine u tim školama ima novih 3.000 učenika.

Foto: Biljana Nenković