Rezidba je počela, ali će se Sveti Trifun obeležiti "kako dolikuje"

Sveti Trifun je praznik koji poštuju vinogradari i tradicija je da od tog dana počinje rezidba zasada. Februara 14. se osveštava vinograd, oreže prvi čokot i zalije prošlogodišnjim vinom, a veruje se da se na taj način vinova loza budi iz sna. Ipak, oni koji imaju velike površine, ovaj posao su već počeli. Stručnjaci smatraju da se može obavljati od momenta kada spadne list i biljka bude u fazi mirovanja.

"U valjevskom kraju ima i velikih površina pod vinogradima i uglavnom su oni već počeli rezidbu koristeći lepo vreme, ali će se i Sveti Trifun obeležiti onako kako dolikuje, da se čokot zalije vinom, da izađe sveštenik u vinograd, svakako će se ispoštovati stari običaji povevezani sa ovim danom", kaže Srđan Stanojlović, savetodavac za voćarstvo i vinogradarstvo u Poljoprivrednoj savetodavnoj i stručnoj službi Valjevo. 

Večite dileme

Dugo je bila polemika da li da se rezidba obavlja u vreme kada je stroga faza mirovanja ili kada kreću sokovi. Ipak, oni koji imaju velike zasade, moraju taj posao početi ranije, kada je vinograd u fazi dubokog mirovanja. Oni koji imaju manje površine, mogu sačekati da biljka pređe u fazu fiziološkog mirovanja.

U tom slučaju, kada se napravi rez, izaći će sokovi koji će obložiti rez i zaštiti taj deo. Oni koji su orezali vinograde, a nisu prskali bakrom treba da to urade, savetuje, ali da sačekaju da ne bude mraza i da bude bar pet stepeni u plusu.

"Više ne postoji kreozan koji se nekad koristio, takozvano žuto prskanje, i veoma je bitno da se uradi dezinfekcija jer će biti manje problema u samoj zaštiti kada se 'opere' biljka nakon ove mere. I preko mesta gde je sečeno, formiraće se film bakra i to će zaštiti biljku od bolesti", kaže naš sagovornik i dodaje da je naredni tretman pred samo kretanje vegetacije sa sumporom i bakrom.

Rezidbu treba završiti pre početka vegetacije, odnosno kada kreću pupoljci.

Nedostatak vlage

Primetno je i da se klima menja, da su najhladniji periodi u februaru, pa se u skladu s tim i poslovi u vinogradima moraju prilagođavati. Stanojlović ističe i da je samo privid da u zemljištu ima dosta vlage, a male količine snega ne mogu je nadoknaditi.

"Ona prava količina koja je potrebna biljkama nastaje od snega kada se on polako topi i ta vlaga se spušta u dublje slojeve. Ovo snega što je palo u valjevskom kraju nije vredno pomena, sa prvim lepim danima to će brzo da ispari. Vlaga je potrebna u dubini od 30 do 50 cm gde se nalazi korenov sistem. Već dve godine za redom imamo duge sušne periode i samim tim to utiče i na kvalitet i na prinose."

Savet voćarima je da ukoliko podižu nove zasade, to rade samo ukoliko obezbede i sistem za navodnjavanje kako bi se smanjili rizici u proizvodnji.

"Mi u našem kraju nismo pobornici toga jer se navodnjavanjem stvara nova mikroklima zbog čega se može pojavlti trulež. Ukoliko se grožđe gaji za prodaju na pijacama, kao stono, u tom slučaju se može navodnjavati. Ono grožđe koje se koristi za vino, trebalo bi da oslikava podnevlje i da kroz način gajenja bude prepoznatljivo", kaže Stanojlović.

U valjevskom kraju su u poslednjih dvadesetak godina podignuti veći zasadi, ali se ljudi u ovom kraju odlučuju češće za manje površine. U poslednje tri godine vinogradarstvo stagnira.

"Zna se da je za jedan hektar vinograda potrebno oko 15 hiljada evra i to je ozbiljna investicija. Do sada je bio povrat novca u iznosu od 50 odsto investicije, ali pošto toga sada nema, opalo je i interesovanje za granu agrara." 

Kako obrađivati zasad?

Vinogradarstvom se mnogi bave iz hobija ili da bi imali dodatnu zaradu, ali ono na šta treba obratiti pažnju je da tu ima dosta posla.

"Vinogradarstvo je visokoradna proizvodnja, mnoge stvari morate da uradite ili da platite nekoga da radi. Tu se ne radi o standardnim poslovima, berba je najlakša, ali dotle ima dosta fizičkog rada. Čak i oni koji podižu veće zasade i plaćaju radnike, ne mogu lagano doći do radne snage", navodi valjevski stručnjak.

Ovih dana na društvenim mrežama dosta je oglasa u kojima se nude usluge rezidbe u vinogradima i voćnjacima, a dnevnica se kreće od 40 do 45 evra.