Što više učite o vinu, to pronalazite više čudesa o njemu koja su povezana sa svakodnevnim životom - neobični predeli, zgrade, kultura, ljudi i istorija.
Svet vina je magičan. Što više učite o vinu, to pronalazite više čudesa o njemu koja su povezana sa svakodnevnim životom - neobični predeli, zgrade, kultura, ljudi i istorija.
Pogledajte ova divna mesta i recite koje biste izabrali za naredno putovanje? Žulijen Migel i portal Vivino vode vas na sedam vinskih čuda sveta.
Kanarska ostrva su deo Španije, oko 1.000 kilometara udaljena od kopna Iberijskog poluostrva. Budući da su blizu najveće pustinje na svetu, na tih sedam vulkanskih ostrva u arhipelagu, gotovo nikad ne pada kiša. Na krajnjem istoku nalazi se ostrvo Lanzarote, gde su smešteni lunarni predeli, a dominiraju crno vulkansko zemljište i stalni vetrovi Atlantika zbog čega je zemljište nepovoljno za rast biljaka.
Poljoprivrednici su vekovima usavršavali metode gajenja vinove loze u ovim nemogućim uslovima, i što je još važnije, tehnologiju proizvodnje vina. Svaki čokot posađen je ručno, u rupu iskopanu u vulkanskom zemljištu, a oko njega se nalaze polukružni kameni zidovi. Depresije pomažu u skupljanju kiše i usmeravanju vodu ka korenu, dok kameni zidovi nude efikasnu zaštitu od vetra i dehidratacije.
Na Lanzaroteu možete probati vino različitih boja i načina proizvodnje: crveno, belo ili roze, suvo ili desertno od različitih sorti vinove loze (Malvazija, Moscatel ili Listan Negro).
Tokom iskopavanja rimskih grobnica, 1867. godine, arheolozi su pronašli 17 boca koje potiču iz 300. i 350. godine nove ere. Jedna od njih bila je ispunjena vinom. Ova 1.700 godina stara staklena flaša najstarija je poznata neotvorena flaša vina na svetu. Čuva se u istorijskom muzeju u Špajeru u Nemačkoj.
Vinarija "Barone Ricasoli", osnovana 1141. godine, smatra se najstarijom vinarijom u Italiji i jednom od najstarijih na svetu. Ta tvrđava predstavljala je odbranu tokom bitaka između Firence i Sijene, za vreme čitavog srednjeg veka. Tvrđava je vekovima odolevala napadima i razaranjima u mnogim istorijskim bitkama, od španske invazije, tokom 15. veka, pa do bombaških napada u Drugom svetskom ratu.
Tvrđava je obnavljana nekoliko puta i sada nosi arhitektonske odlike različitih epoha. Okružena je sa 230 hektara vinograda, a njena vinarija jedna je od najvećih proizvođača vina Chianti Classica.
U srcu drugog najvećeg grada Slovenije skriva se nepoznati dragulj u svetu vina - najstarija loza na svetu, koja je ušla u Ginisovu knjigu rekorda.
450-ogodišnja loza, koja je preživela mnoge invazije, bolesti i ratove, još daje grozdove crvene Žametovke, koji se koriste za proizvodnju vina.
Podrum u Milestii Mici u Moldaviji najveći je na svetu po broju flaša s vinom. Podzemna galerija, duga 55 km, sadrži 1,5 milion boca, koje su sakupljane od 1968. godine do danas. Vina su od različitih sorti loze, kao što su pinot, traminac, muskat, rizling i mnoge druge.
"Marques de Riscal" vinarija jedna je od najstarijih u španskoj pokrajini Rioha. Po svojoj arhitekturi, ona je takođe i jedna od najinovativnijih vinarija u Španiji, a možda čak i u svetu.
Zgrada, podignuta 2006. godine, ima 43 sobe s pet zvezdica, restoran, vinsku spa terapiju, muzej vinogradarstva, a okružena je raskošnim vrtovima.
Na objektu se reflektuju boje boca vina, ružičasta koja predstavlja nijanse rioha vina, srebrna je folija koja pokriva čep od plute, a zlatna predstavlja cik-cak mrežu koja okružuje Marques de Riscal flaše.
Postoji nekoliko vrlo strmih vinograda na svetu. Mnogi od njih su prilično poznati i isporučuju vina s visokom koncentracijom, zahvaljujući velikom nagibu.
Strmi vinograd u Duruu imaju nagib 30-50 stepeni. Neki vinogradi u Kot Rotiu imaju nagib i do 60%, ali onaj u Kalmont Kleterštajgu ima nagib 65 stepeni.
Foto: Julien Miquel/Vivino
Povezana biljna vrsta
Engleski naziv: Wine grape | Latinski naziv: Vitis vinifera
Vinske sorte vinove loze beloga grožđa gaje se na peskovitim zemljištima, a teža zemljišta su povoljnija za crne (obojene) sorte, pre svega zbog svog povoljnijeg toplotnog režima,... Više [+]Tagovi
Autorka
