Simptomi i suzbijanje plamenjače vinove loze

Plamenjača vinove loze (Plasmopara viticola) je zarazna bolest, koja može da zahvati vinograd tokom toplog i kišnog perioda. Tada se na listovima loze najpre pojavljuju hlorotične, a nakon 2- 3 dana i uljaste pege, dok se na naličju lista u okviru tih pega obrazuje beličasta navlaka. Oboleli listovi odumiru i izgledaju kao sprženi. Osim lišća, ova bolest napada i cvast, i to pre nego što se otvori. Obolela cvast se takođe suši i opada, s tim da i na njoj može da se javi bela prevlaka.

Od plamenjače lastari ređe obolevaju

Kako tvrdi diplomirani inženjer poljoprivrede iz PSSS Pirot Ljubiša Đorđević, bobice su osetljive do šarka (promene boje). On dodaje da mlade bobice nakon zaraze tamne i nekrotiraju, a ukoliko je vreme vlažno i na njima se formira beličasta navlaka. Plamenjača često zahvata grupu bobica, ređe i čitav grozd, s tim da od plamenjače retko obolevaju lastari. 

Toplo i kišovito proleće idealno za razvoj plamenjače

Đorđević naglašava da su toplo i kišovito proleće i leto izuzetno pogodni za razvoj plamenjače. Optimalna temperatura za sporulaciju parazita je 18-22°C. On dodaje da se sporangije formiraju za 10-12 sati, to jest za jednu noć. One se prvo formiraju na završecima konidiofore, potom se raznose vetrom, a kada dospeju na list vinove loze, klijaju u kapi vode i daju zoospore, čiji je optimum za klijanje 22-25°C. Zoospore zatim plivaju do stominih otvora gde se okružene menbranom imobilišu, te zatim klijaju u začetak hife, kojom prodiru u podstominu duplju. Trajanje inkubacije za vinograd je vrlo važan podatak, zato što svi preventivni fungicidi protiv plamenjače moraju da budu naneseni na organe loze pre stvaranja bele prevlake (fruktifikacije). Period inkubacije je obično traje 4-5 dana pri temperaturi 22-23°C.

Zaraza može da bude primarna i sekundarna

Prema Đorđevićevim rečima, parazitna gljiva Plasmopara viticola prezimljava u zoosporama u opalom lišću, koje u proleće klijaju u vodi na temperaturi višoj od 11°C. Oospore potom obrazuju sporangiju u kojoj se razlikuju zoospore. One se šire kišnim kapima na donje lišće vinove loze gde klijaju u začetak hife koja vrši primarnu zarazu. Na naličju zaraženog lišća kroz stomine otvore pojavljuju se konidiofore samo pri relativnoj vlažnosti vazduha 95-100% i to noću, jer je za njihovu pojavu potreban mrak koji traje najmanje četiri sata. Formirane konidije ostvaruju (i sekundarnu) zarazu preko stominih otvora. U toku vegetacionog perioda ostvaruje se veći broj sekundarnih zaraza. Konidije iz prethodne generacije ostvaruju sekundarnu zarazu naredne generacije. 

Šta je bakteriozna plamenjača vinove loze?

Xylophilus ampelinus je ekonomski važna bolest za koju trenutno postoji potvrđeni domaćin, a to je vinova loza (Vitis vinifera). Primarne infekcije nastaju na jednogodišnjim i dvogodišnjim lastarima, preko lista, cveta ili bobica. Parazit se prenosi kalemljenjem i rezidbom naročito ako je vreme vlažno i vetrovito. Tokom vegetacije bolest se širi u neposrednoj okolini izvora zaraze, a na veće daljine prenosi se sadnim materijalom, s tim da trenutno ne postoji utvrđeni vektor prenošenja. Razvoj patogena pogoduje optimalna temperatura od 24°C, a maksimalna 28°C.

Bakteriozna plamenjača može izazvati sušenje celog čokota

Simptomi se ispoljavaju vrlo rano (u proleće do juna), kada se na pojedinim delovima čokota uočava hloroza i usporen razvoj lišća, a može se desiti da lišće potpuno izostane. Na lastarima se formiraju pege u okviru kojih tkivo puca formirajući pukotine, koje podsećaju na rak rane. Ispod površinskog tkiva uočavaju se pruge duž sprovodnih sudova ksilema, dopirući sve do srži, dok jače oboleli letorasti izumiru, a pojava na starijim delovima vinove loze dovodi do potpunog sušenja čokota.

Savet: Izbegavati jako vlažna područja 

Ljubiša Đorđević ističe da je pre izbora mesta sadnje vinograda vrlo bitno ispitati teren i izbegavati sadnju u područjima sa velikom vlažnošću. On takođe preporučuje da se, nakon krčenja, zemljište ne obrađuje nekoliko godina da stvori povoljnije uslove za bolji početni razvoj vinove loze, preporučujući izbor otpornijih sorti kao što su: šardone, sovinjon i merlot.

Agrotehničke mere najbolja zaštita

Đorđević tvrdi da je hemijska zaštita neefikasna i savetuje sprovođenje agrotehničkih mera: uklanjanje obolelih delova i krčenje zaraženih zasada, rezidbu po suvom vremenu i to što kasnije, dezinfekciju alata, sadnju zdravih kalemova. On upozorava vinogradare da ukoliko efikasne mere zaštite izostanu, to za posledicu imati značajne ekonomske štete od unosa i širenja patogena, dodajući da je svakodnevna kontrola zasada, kako bi se reagovalo na neobične promene u vremenu obavezna.