Srećku je "merak da si ima lojze" - čuva stare i proizvodi nove sorte grožđa

Ovogodišnju prodajnu sezonu grožđa Srećko Marković iz vranjskog naselja Sobina je na pijaci kod Bujkovskog mosta počeo sredinom juna, prodajom mahom stonih sorti. Tezgu je prvo napunio demir kapijom, a zatim i sortama kardinal, muskat hamburg, karmen, plovdina, muskat italija, mišel palerma.

Među njima će se uskoro naći i prokupac koji inače kasno sazreva. Njegovu tezgu retko ko zaobiđe i često se dešava da kupci formiraju red kako bi došli do kvalitetnog grožđa.

Grožđe proizvodi od malena

Vinogradarstvom se bavi još od malena. Tada je sa bratom i sestrom pomagao roditeljima da proizvedu grožđe u vinogradu koji se prostirao na nešto više od jednog hektara. I sada pamti da je njegova majka kod Bujkovskog mosta u Vranju najviše grožđa prodavala radnicima "Jumka" kada bi se u podne kući vraćali sa posla.

Međutim, kada je i sam postao domaćin i njemu je bilo, kako kaže, "merak da si ima lojze". Pre 44 godine podigao je zasad tada veoma tražene stare sorte crnka, crvenka, plovdina. Videvši da su na tržištu koje je on pokrivao tražene i stone sorte, odlučio je pre 19 godina da na 25 ari zasadi i ove sorte.

Nije sve išlo po planu

Nažalost, čovek od koga je kupio sadnice mu je umesto traženih prodao druge sorte grožđa tako da je sa velikim pehom počeo da ostvaruje zacrtani cilj.  Sve je, međutim, krenulo po planu kada je lozu počeo da nabavlja od drugog proizvođača koji je pošteno radio svoj posao.

Ceo zasad podigao je na savremen način kako bi mogao mašinama da obrađuje zasađene čokote i instalirao je sistem za navodnjavanje kap po kap.

“Trenutno grožđe proizvodim na pedeset ari, s tim što obrađujem i porodični vinograd na 1.000 kvadratnih metara, star više od sto godina”, priča on i dodaje da je izgradio i hladnjaču za voće, ali je još uvek ne koristi zato što nije uspeo da nabavi agregat i rashladne urađaje.

"U mom vinogradu i danas rađaju stare sorte grožđa, drenovka, gavranka, plovdina, crnka, crvenka. Iako su stare i dalje su veoma izdržljive."

Kako se pravi rakija od grožđa: Lozovača i komovica?

Naš domaćin je u početku sam prodavao proizvedeno grožđe na pijaci, a prvi put kada je stao iza tezge nije ništa prodao. Kada je došao kući, majka ga je ohrabrila da opet izađe pred kupce i da se za njih izbori kvalitetnim proizvodima. Što je on u narednim godinama i učinio.

Na Preobraženje odnose grožđe u crkvu

Priča nam da je ova godina pogodovala proizvodnji grožđa i da nije imao problema sa plamenjačom.  Sa decom je na vreme obavio i rezidbu čokota primenjujući Gijov jednogubi uzgojni oblik koji je za početnike lakši i veoma važan način rezidbe.

"Na pijaci uvek prodajemo sveže grožđe. Njegove peteljke su lepe i žute, što je odlika zdravog grožđa. Vinograd smo u periodu suše navodnjavali po dva puta dnevno i na 25 ari bacali oko 40 tona vode koju vučemo iz dve ogromne bušotine", ističe Srećko.

Sve ovo je Markovićima omogućilo da i ove godine na pijaci sa svojim grožđem ostvare najbolju moguću cenu što im proizvodnju čini isplativom. Grožđe prodaju i na veliko, ukoliko se neko od kupaca javi.

Prvo grožđe iz nove berbe na praznik Preobraženje, 19. avgusta, obavezno nose u obližnju Crkvu Presvete Bogorodice radi osveštanja. Ovaj čin za njih predstavlja izraz zahvalnosti za Božju milost i dobrotu.

_{Naslovna fotografija: Ak grafika/Gordana Nastić}