Šta podrazumeva rekonstrukcija i regeneracija vinograda?

Ako se stablo čokota izduži ili usled povreda mehaničkim putem ošteti potrebno je izvršiti njegovu obnovu, koja traje dve do tri godine. Najpre se u osnovi oštećenog stabla makazama sa nekoliko uboda potencira razvoj spavajućih okaca. Tokom godine iz njih će se razviti jalovaci koje treba negovati i povremeno privezati za oštećeno stablo.

U proleće naredne godine jalovke (jednog do dva) treba orezati na reznike (po jedno okce) kako bi se tokom godine dobilo jedan do dva jaka lastara koji će dostići potrebnu visinu i dužinu radi ponovnog formiranja osnovnog oblika čokota. U proleće treće godine nastavlja se sa formiranjem horizontalnog dela stabla (kraka ili krakova) i formiranjem rodnih čvorova na njima. Staro stablo se uklanja do osnove. Na taj način čokot je potpuno obnovljen.

Obnova dela čokota, horizontalnog kraka ili rodnog čvora je neophodna nakon povrede loze nastale nepovoljnim vremenskim uslovima (grad, mraz) ili povreda usled udara nekog od sredstava mehanizacije ili kada je došlo do izduživanja kraka usled polariteta. Naravno, i u ovom slučaju pri osnovi dela izduženog kraka najpre se ostavi jedan jalovak. U narednoj godini on se reže na reznik, a treće godine na kondir. Nakon ostavljanja kondira izduženi deo kraka se odseca, tj. odbacuje, a lastari izbili iz kondira koriste za rezidbu u narednoj godini, odnosno za formiranje kraka ili krakova. Na isti način se rekonstruiše i rodni čvor ukoliko je oštećen.

Rekonstrukcija zasada

Rekonstrukcija čitavih zasada se sprovodi, kada su u pitanju masovnija oštećenja ili kada se sa uskorednog želi preći na špalirski način gajenja ili kod starih zasada. Rekonstrukcija traje dve do tri godine tako da se u tom periodu ne može računati na rod na čokotima koji su u fazi rekonstrukcije.

Rekonstrukcija uskorednih zasada podrazumeva vađenje svakog drugog reda čokota, zatim postavljanje naslona od stubova i žice. Niski čokoti formirani po principu župskog, krajinskog i drugih oblika se rekonstruišu tako što se sa čokota odstrani veći broj krakova, a ostavi samo jedan kondir iz koga će se tokom vegetacije razviti dva lastara.

Lastar koji je jači neguje se i privezuje za pritku, a ako dostigne odgovarajuću dužinu povija se po redu noseće žice. Ukoliko lastar ne dostigne potrebnu dužinu, u proleće druge godine se prekrati na visinu noseće žice i sa njega se olače nabubrela okca sa vertikalnog dela stabla, tako da se dva vršna ostave. Iz vršnih okaca kreću mladi lastari koji služe za formiranje kordunice ili kordunica (kraka ili krakova).

Formiranje rodnih čvorova izvodi se kao pri formiranju istih kod uzgojnih oblika tipa kordunica. Nakon nekoliko godina vinograd je rekonstruisan i sa klasičnog načina gajenja preveden na špalirski način gajenja.

Podmlađivanje čokota

Međutim, prema dr Radoslavu Tarailu rekonstrukcija ili podmlađivanje čokota vinove loze započinje prerezom čokota vinogradarskom testericom, ravno na visini 15 cm iznad spojnog mesta. Na prerezanom čokotu u proleće prve vegetacije dolazi do izbijanja lastara iz spavajućih okaca. Broj krenulih lastara po čokotu je različit. Svi krenuli lastari neguju se dok prođe opasnost od kasnih prolećnih mrazeva. Nakon toga pristupa se lačenju suvišnih lastara. Ukoliko bi se ostavio samo jedan najbolji lastar od koga će se formirati novo stablo i krakovi čokota, došlo bi do poremećaja odnosa između korenovog sistema i nadzemnih delova, te bi se stvorili uslovi da deo korena u zemljištu odumre.

Zbog toga se pri lačenju ostavlja najmanje četiri do šest najboljih lastara, radijalno raspoređenih na ostatku čokota, a višak lastara uklanja se oštrim makazama iz osnove. Ostavljeni lastari se bez stezanja vezuju u vidu osmice uz kolac. Oni nastavljaju sa veoma intezivnim rastom. Kada lastari prerastu žicu u špaliru na kojoj će se formirati novi krakovi kordunice, obavi se pinciranje oko 50 odsto lastara. Ostali lastari ostavljaju se da slobodno rastu.

Na pinciranim lastarima razviće se zaperkovi lastari. Čim se oni pojave lačenjem se uklanjaju svi osim dva do tri vršna. U drugoj godini, ostavlja se najbolji osnovni lastar, koji čini novo stablo čokota. Razvijeni zaperkovi lastari se u drugoj vegetaciji nakon podmlađivanja (rekonstrukcije) koriste za formiranje krakova kordunice, odnosno za rezidbu na rod. Praktično, zaperkovi lastari na novom stablu čokota orezuju se dugo, na 10-12 okaca. Razume se, u rezidbi na zrelo uklanjaju se ostali lastari iz osnove. Podrazumeva se da ovako rekonstruisani čokoti budu negovani slično negovanjem novoformiranih uzgojnih oblika čokota vinove loze.

U toku i nakon rekonstrukcije stabla neophodno je pojačati ishranu čokota i zaštitu kako bi se željeni uzgojni oblik što pre formirao.

Regeneracija vinove loze

Zavisno od vremena pojave i intenziteta grada, oštećenja u zasadima mogu biti različita. Ukoliko se grad javi u periodu intenzivnog porasta zelenih lastara može doći do delimičnog ili potpunog gubitka zelene mase. Ukoliko su oštećenja manja, rezidbom se uklanjaju samo oštećeni, polomljeni delovi lastara. U slučajevima većih oštećenja lastare treba orezati na dva do tri okca kako bi se potencirao razvoj zaperaka, koji mogu povoljno uticati na obnovu potencijala čokota.

Izvestan broj sorti ima svojstvo da na zapercima formira solidan rod, te se potenciranjem njihovog razvoja donekle može nadoknaditi gubitak u prinosu grožđa. Ukoliko se grad javi u periodu pred cvetanje ili u periodu cvetanja rezidbom se odbace oštećeni delovi lastara, oštećene cvasti. Veće štete pojavom jačeg grada u ovom periodu se teško nadoknađuju. Oštećene lastare takođe treba u tom slučaju orezati kraće kako bi se potencirao razvoj manjeg broja lastara koji do kraja vegetacije mogu sazreti.

U slučaju kada se grad javi u periodu porasta zelenih bobica, lastari se ne mogu rezati kraće jer novoizbili zaperci i lastari nemaju vremena da do kraja vegetacije u potpunosti sazru. U tom slučaju rezidbom se uklanjaju polomljeni lastari, vrhovi lastara ili se rezidbom odbaci najugroženiji deo lisne mase. Dakle, sprovodi se blaga korektivna rezidba, pri kojoj ne treba uklanjati preveliku količinu lisne mase.

U narednoj vegetaciji u takvom zasadu treba sprovesti kratku rezidbu uz ostavljanje većeg broja kondira i reznika, a ostavljaju se duži kondiri i lukovi na onim lastarima koji su manje oštećeni gradom. Tokom naredne godine u takvim zasadima intenziviraju se mere zelene rezidbe, zaštite i ishrane gradom oštećenog zasada. Nakon grada i obavljene rezidbe tokom iste vegetacije vinograd treba intenzivnije štititi, češće bakarnim preparatima. Bakar pomaže zarašćivanju rana.

Oštećenja od vetrova

Jaki vetrovi olujne jačine mogu tokom mirovanja loze, a posebno tokom vegetacije dovesti do znatnog oštećenja čokota. Ako se olujni vetrovi jave tokom perioda mirovanja loze može doći do lomljenja zrelih lastara, lomljenja delova stabla ili u drastičnim slučajevima do čupanja čokota. Zavisno od stepena oštećenja pristupa se specifičnoj rezidbi. Rezidbom u tim slučajevima se uklanjaju polomljeni delovi.

U proleće naredne godine izvodi se kraća rezidba pri kojoj se ostavlja veći broj kratkih ili dužih kondira. Uklanjaju se polomljeni delovi višegodišnjeg stabla, a zamena se obezbeđuje negovanjem jalovaka izbilih iz spavajućih pupoljaka. U slučaju čupanja čitavih stabala iste treba izvaditi i zameniti novim podsađivanjem. Olujni vetrovi tokom vegetacije takođe nanose izvesne štete, čija veličina zavisi od vremena pojave i faze u kojoj se loza nalazi (prof. dr Dragoljub Žunić).

Regeneracija vinove loze kod većine sorti vrši se i ukoliko se niske zimske temperature spuste već ispod -20^oC jer mogu zavisno od sorte i uslova gajenja, dovesti do izmrzavanja delova lastara, okaca, pojedinih tkiva, delova čokota, itd.