Šumadija: Manje grožđa, ali ne i manje vina

Oduvek je u Šumadiji važila ona narodna "ko hoće da radi, vinograd nek sadi" pa je tako uradio i Nemanja Petrović iz topolskog sela Lipovac koji ne samo da je nastavio porodičnu tradiciju uzgoja vinove loze već je zasadio i nove površine. 

"Moji su se bavili vinogradarstvom, ja sam to nastavio i nisam se pokajao. Trenutno imamo oko pet hektara pod vinovom lozom, ali ja planiram da povećam proizvodnju, da preradim moje grožđe i da dodam još, a ako bude bolja situacija sa radnom snagom verovatno ću u narednom periodu i da zasadim još čokota", kaže Petrović koji uzgaja sorte šardone, malagu, hamburg, vranac, prokupac, merlo i kaberne. 

Dobro vino od dobrog grožđa

Za ovu vegetacionu sezonu kaže da je bila specifična i da se očekuje smanjen prinos roda. 

"Prvo se zima otegla dugo i kasnila je vegetacija, dugo je bilo hladno. Taman kad je počela vegetacija tad je i kasni mraz pričinio štetu tako da je u startu prinos bio smanjen za oko 50 odsto. Na pojedinim lokalitetima u fazi cvetanja bilo je dosta kiše i ponovo oštećenje došlo je do razvoja bolesti, plamenjače, pepelnice nejednako je bilo oprašivanje i grožđe je opadalo. Sve to je bilo dovoljno da se vinari već tada susretnu sa činjenicom da će prinos biti smanjen", kaže ovaj vinogradar. 

On ističe da je i u njegovim zasadima smanjen prinos, ali ga to ne brine jer se kod njega radi na kvalitetu, a ne na kvantitetu. 

"I prošla godina je bila posebna, ekstremna suša pa kiša u vreme berbe. Obe godine su za našu proizvodnju teške ali da bi vina bila dobra mora da se ima dobro grožđe, da se pravilno i na vreme odradi zaštita. Prinosi će nam biti srednji ali će vino biti dobro i kvalitetno."

Prilika da se izdvoje ozbiljni proizvođači

Prema njegovim rečima, na tržištu je već velika ponuda vina, a i vinogradari imaju svoje zalihe tako da se nedostaci iz ove godine neće osetiti. 

"Samo kod nas u selu ima osam vinarija, cela ova regija je bogata vinogradima, tako da je ponuda vina i više nego dobra. Smanjen prinos se neće osetiti. Međutim, ja sam mišljenja da je ovo dobra prilika da se izdvoje ozbiljni proizvođači, vinarije sa ozbiljnim pristupom i da se dobro pozicioniraju na tržištu", kaže Petrović koji je nedavno obnovio porodičan podrum i registrovao vinariju, a u svojoj ponudi ima dva bela vina, tri crvena i jedno roze. 

Povratak malage

Malaga je introdukovana u Srbiji tokom XIX veka. Danas znamo da je malaga bila raširena na prostoru Smedereva i Šumadije. Takođe, bila je zastupljena i u zasadima Venčačke vinogradarske zadruge. Smatra se da je doneta u Srbiju upravo da bi se njom popravio kvalitet vina od smederevke. 

Petrović je među retkim vinogradarima koji je akcenat u svojoj proizvodnji stavio na stare sorte, a među njima je ova. 

"DNK analize su pokazale da je malaga nastala spontanim ukrštanjem tamjanike i sorte aksina de tres bias, treba znati i da je muskat hamburg nastao ukrštanjem malage i italijanske sorte skijava grosa. Kao i tamjanika, malaga je prisutna širom Mediterana i u drugim državama se od nje najčešće prave slatka vina. Neophodna je kratka rezidba kao kod smederevke i prokupca jer su prva okca pri osnovi lastara veoma rodna", kaže naš sagovornik i dodaje da obzirom da je mediteranska sorta, dobro podnosi vrućine ali pokazuje osetljivost na mrazeve.

Krupni grozdovi sa krupnim bobicama, osetljiva na botritis, nakuplja dosta šećera.