Šumadija: Staklena bačva na 12 metara ispod zemlje

Stakleno bure, rad pariske inženjerske kuće Borsari&Cie, kapaciteta neverovatnih sedam vagona vina, nalazi se u podrumu nekadašnje čuvene  Venčačke vinogradarske zadruge u selu Banje. Za ono vreme, staklena bačva je impozantna i poslednja reč tehnologiji prerade grožđa. A reč je o prvoj polovini 20. veka, tačnije o podrumu zadruge koju su 1903. godine osnovali, niko drugi, nego obični šumadijski seljaci iz Banje, Lipnice i Vinče. I vođeni zdravom logikom poslovanja i bistrinom uma izdvojili novac da se 1914. izradi upravo stakleno bure.

U to vreme staklene bačve izrađivala je inženjerska firma iz Pariza, koja je imala ispostavu u Budimpešti. Uoči Velikog rata, Venčačka vinogradarska zadruga, koja je po letopisima tog vremena imala "monumentalan i ne samo najveći, nego i najmodernije uređen podrum na Balkanu" kapaciteta milion litara vina i preko 280 velikih bačvi, odlučila je da unapredi svoju proizvodnju.

U novom podrumu, čiji je plan radio g. D. Leko (najverovatnije Dimitrije Leko) dužine 40 metara i 15 metara širine, napravljena je staklena bačva ili kako su je zvali - francuska. Dužina joj je osam metara, visina i širina po četiri metra i u nju može da stane sedam vagona vina. Bačva je ugrađena u zid podruma. Napravljena je od armiranog betona i unutra obložena staklenom navlakom. Na zidu je ostala ploča sa imenom firme koja je izvela ovaj projekat i označena godina 1914. koja i dan danas podseća na ondašnja vremena.

Bačvu pravili Francuzi

Tadašnji reporter zabeležio je i objavio u štampi izjavu Dušana Kolarevića, jednog od članova Upravnog odbora  Venčačke vinogradarske zadruge.

"Mi smo nešto pre evropskog rata poručili ovo bure kod jedne francuske firme. Ta firma je imala svoju filijalu u Budimpešti, koja je naredila da se pošalju radnici i materijal za montiranje bureta. Materijal je stigao i radnici došli, ali tada bukne rat. Radnici su bili internirani. Pristali su da rade i dalje. U toku rata bure je bilo gotovo. Kako je posle rata franak bio nesrazmerno jači, mi smo morali da platimo više nego što je pogođeno", naveo je tada Kolarević za novine i naglasio da je "bure bilo pogodno za tipizaciju vina".

Podrum sa prostorom za lift

Leposava Zarić, dugogodišnja radnica podruma, koji je kasnije preživeo vlasničku promenu, kaže da je gradnja podruma, oko 2.000 kvadratnih metara podzemnog i nadzemnog dela, počela 1906. a završena je 1911. Tri godine kasnije su stigli i graditelji staklene bačve. Sam podrum je na dva nivoa, ukupne dubine 12 metara, a koliki su zadrugari bili vizionari ostavljen je i prostor za lift.

Ovaj podrum u vreme njegove najveće slave posećivalo je na desetine hiljada turista. Ostalo je zabeleženo da je u podrum, koji je radio i za vreme Drugog svetskog rata, kročila i nekadašnja prva dama Amerike - Eleonora Ruzvelt.

A pločica sa imenom inženjerske firme koja je izradila staklenu bačvu kod Aranđelovca ima tek pokoja u Evropi- u nekoliko vinarija i u poznatoj kompaniji za proizvodnu piva.

Voždova bačva sa tragovima bajoneta

U istom podrumu je i još jedan raritet- Karađorđeva bačva. Još pre Prvog svetskog rata preneta iz Karađorđevog konaka iz Topole na čuvanje, ostala je tu do današnjih dana. Prema priči, Karađorđe je u ovom buretu čuvao svoje vino, kasnije kralj Aleksandar, a tadašnji novinar Politike učio je tragove bajoneta i puščanih zrna. U vreme pisanja članka u podrumu se očekivala zamena karabitnih lampi, električnim. U  podrumu je bila još jedna bačva Vožda Karađorđa, ali ga je kralj Aleksandar Karađorđević preneo u svoj podrum na Oplencu.

Zbog čega je kralj završio na sudu?

Taj "transfer" se odigrao kada je kralj, kao ravnopravni zadrugar Venčačkog podruma odlučio da posluje sam - posle nemilog incidenta. Naime, po jednoj verziji, izbio je sukob kada je kraljev kočijaš hteo preko reda da preda grožđe, pa su ga seljaci "dohvatili". A po drugoj, da je kralj zahtevao veću otkupnu cenu zbog bolje kvaliteta grožđa, ali zadrugari to nisu dozvolili. Slučaj je završio na sudu, a presuđeno je u korist zadrugara, te je kralj odlučio da istupi iz zadruge i napravi svoj podrum.

Najveća zadruga u Evropi

U slavnu istoriju jedne od najvećih zadruga ove vrste u Evropi upisano je i da je u podrumu pravljeno vino, koje je prodavano širom Evrope, ali i šampanjac, konjak, vinjak i vermut. Sredinom Drugog svetskog rata kapacitet podruma neukih seljaka iznosio je 120 vagona, a celokupna imovina zadruge bila je nekoliko desetina miliona ondašnjih dinara. Zadruga i podrum osnovani su u kraju koji je tada bio najpoznatiji po gajenju vinove loze.

Foto: Biljana Nenković