• Proizvodnja vina
  • 07.12.2015. 12:00

Šumadijski kralj širaza

Profesor Dragan Rogan, posle 26 godina na katedrama širom sveta, zasadio je vinograd u Topoli. Danas je najveći proizvođač širaza u Srbiji, i prvi je u zemlju doneo medalju za ovu vrstu crvenog vina. U vinograde je uložio 1.3 miliona evra i sledeće godine planira još 600.000 u savremenu vinariju.

  • 841
  • 193
  • 0

Univerzitetski profesor, Dragan Rogan iz Lipovca kod Topole Kragujevačke, najveći je proizvođač širaza u Srbiji, koji važi za princa crvenih vina. Ujedno je i prvi vinar koji je u Srbiju doneo srebrnu medalju osvojenu na svetskom takmičenju u Francuskoj za širaz, vino koje dobija sve više pristalica i osvaja tržište.

Profesor Rogan vinograd je zasadio nakon povratka iz Kanade i ostavljenih katedri u Argentini, Čileu i Australiji, gde je proveo ukupno 26 godina. Za osam godina bavljenja vinarstvom u Srbiji zasadio je ukupno 19 hektara vinograda.

Srebro doneo iz postojbine širaza

"Došli ste u prestonicu širaza. Najveći smo proizvođači sorte grožđa od koje se pravi takozvani "princ crvenih vina". Postojalo je predanje da širaz potiče iz Persije. Francuzi nisu pristajali na to, i radili su genetsku analizu kojom su dokazali da širaz dolazi upravo od njih. U poslednjih 20 godina nijedno vino nije imalo bolju prodaju i dobilo više pristalica od širaza. Zaljubio sam se u njega pre 30 godina kada sam boravio u Australiji, a oni su najveći proizvođači na svetu. Govorili su mi da ne mogu da ga gajim u Šumadiji. Nećete verovati od sve četiri sorte koje imam, on je najbolji. Mlađi ljudi prepoznaju ga kao vino koje nije robusno, ni teško", objašnjava Rogan, koji je ujedno i aktuelni profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu.

Ostvario dečački san sa Metohije

Roganova vina
Vina iz Roganove vinarije

Ljubav prema vinu kod profesora Rogana seže iz detinjstva. Tačnije, prema vinovoj lozi. "Više volim vinovu lozu, nego da pijem vino. Jedan sam od retkih vinara kod koga stvari stoje baš tako. Od devete godine života izdržavao sam se od vinogradarstva. Rođen sam na Kosovu i Metohiji, gde je oko moje kuće bilo 1.200 hektara vinograda. Kao dete za novac sam orezivao lozu i brao grožđe, a životni put odveo me je preko okeana. A, onda sam odlučio da se vratim u Srbiju i podignem vinograd. To je dečački san, koji sam pretvorio u realnost. Povratnik sam iz Kanade gde sam živeo 26 godina i bio sam profesor na katedri za veterinu, što je moje osnovno obrazovanje. Predavao sam i na drugim kontinentima. Bio sam zamenik direktora jedne velike kanadske farmaceutske kompanije", kaže naš najpoznatiji proizvođač širaza.

Otkup parcela kao Skadar na Bojani

Rogan je zajedno sa bratom dve i po godine tražio najbolju zemlju za lozu i od Fruške Gore do Smedereva našao je parcele ispod Oplenca. Oko 80 odsto njegovog vinograda je zemlja crvenica sa krečanikom. "Kupovao sam parče po parče. Ukupno sam kupio 57 parcela, da bih imao 19 hektara pod jednom kapom. Bilo je preko 80 vlasnika. U šali ponekad kažem da bih više bih novca zaradio kada bih napisao knjigu kako sam kupovao i prevodio zemlju u Srbiji. Za devet godina, od prvog čokota do danas, potrošio sam 1.3 miliona evra. I tu nije kraj. Ulažem još 600.000 evra u savremenu vinariju", kaže Dragan.

Osim merloa, šardoena i širaza, priprema hektar zemlje da zasadi malagu. Porodica od koje je kupio parcelu nekada je tu gajila 80.000 čokota te sorte, i on planira da će vino od malage u kombinaciji sa Smederevkom točiti samo u vinariji. Neće ga, kaže, biti u slobodnoj prodaji. U međuvremenu, osvojio je bronzanu medalju za šardone u konkurenciji od 860 uzoraka iz celog sveta. No, to nije kraj planova univerzitetskog profesora koji je često na putu od Oplenca do Novog Sada. Nada se da će se i njegov sin vratiti iz Kanade i zaokružiti vinograde na 25 hektara i 120.000 boca godišnje. Smatra da bi to imalo smisla jer po evropskoj klasifikaciji i standardima, Šumadija ima 24 odsto zemljišta koje je pogodno za uzgoj vinove loze.

Sve više se prodaju srpska vina

I pored uspeha, i jedinstvenog priznanja za proizvodnju širaza, Rogan kaže da, kada bi sada ponovo birao, sigurno ne bi birao vinarstvo. "Postoji poslovica za koju sam čuo tek kad sam se vratio. Ona kaže da ko voli da radi, nek vinograd sadi. Vinograd je neobično zahtevan i finansijski i vremenski. Mora se reagovati u trenutku. Dovoljno je samo 24 časa da zakasnite sa prskanjem ili da bilo šta ne odradite na vreme, i te godine pretrpećete ogromne štete. Naša ekonomska situacija u Srbiji nije najsvetlija. Prodaja vina ide slabo. Raduje me samo tendencija da se sve više prodaju i piju srpska vina. Kada sam dolazio iz Kanade 80 odsto vina u restoranima je bilo stranih, a 20 domaćih. Sada je situacija, recimo, u elitnim restoranima, potpuno obrnuta", zaključio je Rogan.


Tagovi

Univerzitetski profesor Širaz Dragan Rogan Lipovac Topola Oplenac Princ cvenih vina Vinogradi Srebrna medalja Malaga


Autorka

Biljana Nenković

Biljana Nenković

Biljana Nenković je više od dvadeset godina novinar izveštač iz Kragujevca i Šumadije za nacionalne medije. Preferira afirmativne priče koje podstiču pozitivnu energiju. Moto kojim se rukovodi - Koliko možeš, toliko se usuđuj, i malo više od toga!

Izdvojeni tekstovi

Izdvojeni oglasi