Sveti Trifun - zaštitnik 25.000 hektara vinograda u Srbiji

Srpska pravoslavna crkva danas obeležava Svetog Trifuna, zaštitnika vinogradara. Svetkuju ga i ovčari u okolini Zaječara, kao zaštitnika od vukova, a poštuju ga i oni koji imaju useve. Na današnji dan se obavlja molitveni čin u vinogradima, ali i na njivama, u baštama, ako se dogodi šteta od insekata, miševa i drugih životinja. U vinogradima se orezuju loza, a čokot se zaliva vinom, kako bi vinograd bio snažan.

Veruje se da ako na današnji dan padaju sneg ili kiša, biće kišna i rodna godina, a ukoliko je vedro, godina će biti sušna i nerodna. 

25.000 hektara vinograda u Srbiji

Prema Popisu poljoprivrede uz 2012. godine, Srbija ima 25.000 hektara vinograda. Za proizvodnju vinskog grožđa se koristi 75,7% površina,  a za proizvodnju stonog grožđa 24,3% površina, stoji u radu "Vinogradarstvo Srbije kroz statistiku i rejonizaciju"dr Dragoslava Ivaniševića i inženjera Darka Jakšića.

"Nesporan je značaj intenzivnog razvoja vinogradarstva i njegov doprinos ekonomskom razvoju celokupne zemlje. Imajući u vidu da se očekuje da će vinogradarstvo doprineti razvoju ruralnih područja, njegov značaj time postaje i veći", navodi se.

Tri vinogradarska regiona sa 22 rejona

U okviru vinorodne Srbije nalaze tri regiona:

1) region Centralna Srbija,
2) region Vojvodina,
3) region Kosovo i Metohija.

U okviru njih se nalazi 22 rejona sa 77 vinogorja i više vinogradarskih oaza.  U regionu Centralne Srbije vinova loza se gaji na 17.118 hektara (77,3%), a u regionu Vojovidine na 5.032 hektara (22,7%). 

Vinske sorte se gaje na 17.483 hektara, što čini oko 75,7% ukupnih površina pod vinogradima. Sorte čije je grožđe namenjeno potrošnji u svežem stanju gaje se na ukupno 4.667 hektara, odnosno na 24,3% ukupnih površina pod vinogradima.

Više od 80.000 vinogradarskih gazdinstava

U Srbiji se proizvodnjom grožđa bavi 80.341 poljoprivredno gazdinstvo, 12,7% od ukupnog broja gazdinstava u Republici Srbiji. Poljoprivredno gazdinstvo koje se bavi proizvodnjom grožđa u proseku ima 0,28 hektara pod vinovom lozom. Prosečna površina vinograda koju obrađuje jedno gazdinstvo u Centralnoj Srbiji je 0,23 hektara, dok je u Vojvodini ona znatno veća i iznosi 0,85 hektara.

"Da bi se obnova srpskog vinogradarstva nastavila i intezivirala, potreban je niz mera na različitim nivoima. Iako su subvencije za vinogradarstvo i vinarstvo među najvećima u regionu, država treba nastaviti sa povoljnim podsticajima, posebno za podizanje zasada, klonsku selekciju i sertifikaciju, kao i uvođenja moderne tehnologije. Sami proizvođači moraju menjati navike, moraju se udruživati (pre svega oko oznaka geografskog porekla) i unapređivati znanje i tehnologije. Mora se podsticati i razvijati domaći naučno istraživački rad", zaključuje se u radu.

Podatke za svaki rejon potražite u dokumentu ispod teksta!

Foto: Đorđe Simović