Tradicija proizvodnje vina duga 777 godina

U centru slovenačkog grada Ptuj, podno tvrđave, nalazi se pravi raritet - vinski podrum Ptujska klet. Tu se vino, za koje kažu da je piće bogova, proizvodi punih 777 godina. Uobičajeno je da se ovakvi podrumi nalaze kraj vinograda, ali u ovom slučaju zasadi vinove loze nalaze se u delu poznatom pod imenom Srednjoslovenske gorice koje su u sastavu štajerske Slovenije. Drugi deo vinograda prostire se prema granici sa Hrvatskom, u regionu Haloza.

Za Pullus vina više od 300 medalja

U ovom podrumu godišnje se proizvede milion litara vina. Od toga 85 posto su bele, a ostalo su crvene sorte. Kažu da su ponosni na to što su najstariji podrum u Sloveniji, kao i na činjenicu da su poslednjih pet godina ocenjeni kao najbolji slovenački proizvođač vina.

"Imamo više od 300 medalja u više kategorija, a naša vina ocenjivana su u Francuskoj, Kanadi, Holandiji, Briselu, Beču, Londonu, Tokiju. Zajedno sa našim kooperantima vinogradarima imamo 300 hektara vinograda, od toga 50 hektara su vlastiti zasadi. Od države i naših prijatelja iz Maribora unajmili smo još tolike površine. Znači da je to ukupno 350 hektara. U podrumu najviše ima sorte na kojoj stoji čitava ova regija, a to je Laški rizling ili Graševina. Druga po zastupljenosti je Sovinjon blan, slede Muškat žuti, Pino sivi i beli, Šardone, Rajnski rizling. Od crvenih sorti imamo Pino modri, Frankovku modru, a posedujemo i vino od jedne stare domaće sorte koja potiče od najstarije vinove loze koja se nalazi u Mariboru. Zove se Žametovka ili Žametna črnina, a imamo i Cvajgelt", priča Vinko Mandulj, direktor podruma Ptujska klet d.o.o.

On nam je i objasnio da je Frankovka modra od 1777. godine genetski prisutna na ovim prostorima. Za Žametovka lozu kažu da je stara 450 godina i da je jedna od retkih koja je preživela kugu vinove loze. Za ove dve crne sorte može se reći da su autohtone, odnosno da su u suštini slovenačke. Vina iz ovog podruma postala su robna marka - Pullus i namenjena su uglavnom domaćem, slovenačkom tržištu, a 15 posto od ovih količina se izvozi.

"Mi Slovenci vina ne prodajemo, jer ga sami dobro piti znamo", kroz šalu su nam naši domaćini objasnili zbog čega se Pullus vina ne izvoze u većem procentu.

Vinski arhiv, najveći ponos

Najstariji podrum u Sloveniji delimično je aktivan. Neke bačve su pune crvenih vina, dok su druge tu zbog turista. One su stare 65 godina i napravljene su od hrastovog drveta. Motivi na njima nastali su osamdesetih godina prošlog veka.

Sadašnji izgled podrum je poprimio 1821. godine. Izgradio ga je jedan od poznatih vinskih trgovaca. Inače, 1939. godine zaživela je markica za kvalitet slovenačkih vina i to je bio prvi korak ka podizanju njihovog kvaliteta. Prvo vino koje je osvojilo ovu markicu bio je Sovinjon iz 1968. godine i zbog toga na bačvi stoji broj A001. Motivi na bačvama su različiti, pa tako ima i pesama u kojima su opevani svi radovi u vinogradu.

"Da do berbe treba stići potvrđuje i ova godina, koja je karakteristična po gradu koji je 'tukao' naše vinograde. Na 14 ha led je naneo štetu 100 odsto", vodeći nas kroz podrum priča somelijer Franc Brodnjak.

Temperatura vazduha u podrumu je prirodna, a leti, kada je najtoplije, ona nije viša od 15 stepeni. U bačvama se može uskladištiti milion i 250.000 litara vina. Najveća bačva je kapaciteta 22.115 litara. Ipak, 70 odsto vina iz Ptujske kleti fermentiše se i proizvodi se u inoks bačvama, jer stil vina koji je tražen u svetu ne daje mogućnosti da se čuvaju na tradicionalan način. Stoga ovaj podrum spada u red retkih u tom delu Evrope u kojem ovakva burad uopšte i postoje.

Prosečna potrošnja vina u Sloveniji na godišnjem nivou je 40 litara. Francuska, Španija, Italija, pa i Slovenija, Hrvatska i Srbija imaju konstantnu potrošnju vina koja je na visokom novou. Prodaja vina beleži rast u Kini, Americi, Južnoj Koreji.

"Mi gazdujemo sa tri podruma u gradu i ako bi krenuli da ih obilazimo put bi bio dugačak dva kilometra. A u ovom podrumu nalazi se naš ponos - Vinski arhiv. Kao što je rečeno, najstarije boce vina natočene su pre tačno jednog veka. To što su ova vina tu pohranjena i sačuvana moramo se zahvaliti gospodinu Orniku, gradonačelniku Ptuja od 1920. do 1945. godine. On je bio veliki ljubitelj i kolekcionar vina. Znao je šta se četrdesetih godina prošlog veka bliži Evropi, pa je napravio ovu prostoriju i napunio je svojim najboljim vinima. Zazidao je ulazna vrata u arhiv i ispred njih postavio veliku bačvu kako niko ne bi posumnjao da se iza nje nalazi nešto. 1945. godine Ptuj je bombardovan i u dvorište vinarije pala je velika bomba. Štetu je pretrpeo i Vinski arhiv", kaže Franc.

Priča se da su tu bila zazidana i vina iz 1862. godine. Danas se u ovoj prostoriji nalazi 7.000 boca. Od 1945. godine do danas zastupljena su sva godišta. Na drugim lokacijama takođe ima arhiviranih vina, ukupno 170.000 flaša, što je jedna od većih kolekcija u tom delu Evrope. Na pitanje koje je vino iz ove kolekcije najbolje, naš sagovornik je u šali odgovorio:

"Najboljeg vina ovde nema, jer da ga ima morali bi ga i popiti. Mogu reći da su jedna od najboljih godišta 1957. , 1971., i 1983. za koje neki tvrde da je nabolje vino prošlog stoleća na ovim prostorima".

U podrumu Ptujska klet nalazi se najvažnija zbirka arhivskih vina u tom delu Evrope. Među njima je i pravi vinski spomenik, najstarije arhivsko vino u Sloveniji, Zlatna loza iz 1917. godine. Ove godine proslavlja 100. rođendan.

Najskuplja boca vina u 2016. prodata za 54.000 evra

Početkom prošle godine iz ovog podruma prodata je boca za 54.000 evra. Domaćini praktikuju da kada se količina flaša smanji do nekog broja, prodaja se obustavlja. Razlog je želja da se arhivira određena količina za generacije koje dolaze.

"Neki ljudi sakupljaju umetnička dela, neki stari novac, a neki su kolekcionari vina. Postoji berza arhivskih vina. Negde sam pročitao da je vrednost, odnosno dobitak kod arhivskih vina na godišnjem nivou od 12 do 14 procenata. Naš najskuplji Sovinjon ’27 košta 34.000 evra za bocu", reči su ovog somelijera prodaje.

Kada se postavi pitanje od čega sve zavisi kvalitet vina, dobri poznavaoci pričaće o sortnim karakteristikama, izbalansiranosti, izražajnosti aroma, kompleksnosti, autentičnosti porekla, kiselinama, taninima, voćnosti i tako dalje. Za našeg domaćina Franca odgovor je mnogo jednostavniji.

On kaže da kvalitet vina zavisi od podneblja na kojem se gaji vinova loza i od ljudi koji prave vino. To ilustruje i pričom da Sovinjon iz Australije ili sa Novog Zelanda ili bilo kog drugog dela sveta se može probati, ali "tačku na i" stavljaju ljudi koji su ga pravili.

Foto: Jasna Bajšanski