U vinogradima prisutne štetočine koje ugrožavaju proizvodnju grožđa. Kako reagovati?

U vinogradima je registrovano prisustvo nekoliko štetočina koje mogu da ugroze rod i kvalitet grožđa, upozoravaju iz Prognozno-izveštajne službe zaštite bilja (PIS). Na lovnim klopkama se registruju ulovi azijske voćne mušice, a u toku je i piljenje larvi treće generacije pepeljastog grožđanog moljca. U pojedinim vinogradima su prisutni i svi razvojni stadijumi braon mramoraste stenice.

"Na mestima gde odrasle jedinke i larve braon mramoraste stenice probijaju površinu bobica kako bi se ishranjivale, otvara se put za naseljavanje prouzrokovača sive truleži grožđa. Isti je problem i kada ženke azijske voćne mušice zasecaju pokožicu bobica da bi položile jaja i na mestima gde se larva gusenica grožđanog moljca ubušuje u bobicu", navode iz PIS.

Ovo za posledicu može imati smanjenje prinosa i kvaliteta vina.

"Dodatni rizik predstavlja i činjenica da ulaskom vinove loze u faze sazrevanja (kada bobice omekšavaju i količina šećera se povećava) ona postaje veoma osetljiva na infekcije tim patogenom. Padavine mogu stvoriti dodatni rizik za razvoj sive truleži."

Na žutim lepljivim klopkama koje su postavljene u vinogradima registruju se ulovi odraslih jedinki cikade Scaphoideus titanus. Vizuelnim pregledom naličja listova loze, osim odraslih jedinki uočava se i prisustvo larvi završnih razvojnih stupnjeva ove štetočine. Ova cikada je prenosilac fitoplazme Flavescence doree koja izaziva veoma destruktivno oboljenje - zlatasto žutilo vinove loze.

Kako smo ranije pisali, lišće zaraženo zlatastim žutilom je čvrsto, krto i savija se po obodu prema naličju. Moguća je i nekroza cvasti, izostaje formiranje grozdova, a ako se i formiraju oni su rehuljavi, smežurani, lošeg kvaliteta. 

Kako reagovati?

Sa ciljem zaštite vinove loze od pomenutih štetnih organizama i smanjenja rizika od nastanka šteta, kako direktnih tako i indirektnih, preporučuje se primena hemijskih mera zaštite, uz obavezno poštovanje karence:

• deltametrin 0,5-0,7 l/ha ili lambda-cihalotrin 0,05-0,06 l/ha
• tebukonazol+fluopiram 0,035-0,04% ili fluopiram 0,5 l/ha ili ciprodinil+tebukonazol 1,2-1,6 l/ha.

Iz PIS-a poručuju da se u uslovima tropskih temperatura efikasnost pesticida smanjuje, pa tada tretmane treba obavljati u kasnim večernjim ili ranim jutarnjim satima.