Vinarima Fruške Gore neophodno je udruživanje

U susret Svetom Trifunu, slavi vinogradara i vinara, iriški vinari skreću pažnju na trenutne vremenske uslove koji i nisu povoljni za vinovu lozu, pa kažu da će se već u aprilu osetiti nedostatak vlage u zemljištu. Razmišljaju vinogradari i o zaštiti od štetočina i bolesti, posebno vinske mušice koja može da napravi veliku štetu u vinogradima. Briga nije bez razloga jer uskoro počinje nova proizvodna godina, koju treba uspešno privesti kraju i za rezultat dobiti kvalitetno groždje i vino, kakvo samo Fruškogorje može da ponudi.

Vinograradi obeležavaju Svetog Trifuna kao svoju slavu. Fruškogorski vinogradari su navikli da u ovo vreme njihovi zasadi budu pod snegom. Snega uopšte nije bilo, pa se proizvođači pomalo plaše za ovogodišnju proizvodnju, jer će nedostatak vlage već u aprilu biti evidentan.

"Verovatno ćemo žaliti za vlagom jer nema snega koji je prava blagodet u zimskom periodu za naše vinograde. Kada ima snega, polako se topi i vlaga se spušta na metar, metar i po, pa kada dođe sušni period, a to može biti već u aprilu, vinograd ima dovoljno vlage", kaže Sava Jojić vinogradar i vinar iz Iriga.

Suočavamo se sa štetočinama kojih nije ranije bilo

Da vinogradari dugoročno razmišljaju potvrda je i da već sada razmatraju zaštitu od štetočina koje u velikoj meri mogu da unište čitav zasad vinove loze.

"I naša proizvodnja ima izazove i prepreke o kojima moramo da razmišljamo. Nama je najveći problem pojava bolesti i štetočina jer se sada suočavamo sa bolestima kojih pre 30 godina nije bilo. Nama dolaze nove vrste  vinske mušice koja može da za dva do tri dana uništi nekoliko hektara vinove loze. Tu je zaštita neophodna, što poskupljuje našu proizvodnju, a ponekada i stvara problem kod nabavke odgovarajućih preparata, jer moramo voditi računa da se njihovi ostaci ne pojave u vinu. Kada sve to uradimo kako treba, onda je veliki izazov tržište. Tu se treba izboriti kvalitetom, dobrim marketingom, jer vinarija je sve više", dodaje Jojić.

Neophodno je udruživanje vinara

Fruškogorje jeste izuzetno pogodno za proizvodnju kvalitetnog grožđa i vina. Slankamenka i italijanski rizling su nekada na ovom području bile najzastupljenije sorte, a danas ih skoro i nema. Gaje se nove kao što su šardone, sovinjon, probus i sila. Irižani znaju kako da se nose sa tom vrstom proizvodnje, ali kažu da je udruživanje neophopdno.

Vina iz Srema dobila oznaku geografskog porekla

"Moramo da promenimo mnogo toga, a to možemo samo udruženi. Pored prirodnih i klimatskih prednosti koje nam daje Fruška Gora, da bi smo bili konkuretni i sigurni na tržištu moramo se udružiti. Jedan vinar ne može ništa, iako ima kvalitetno groždje i vino. Taj vinar je samo kap u moru vinara i vinarija koje postoje, a kada bismo bili svi zajedno, priča bi bila drugačija".

Sa nestrpljenjem očekuju novi zakon o vinu

Istog mišljenja je i Aleksandar Kovačević, vinogradar iz Inđije, koji kaže da je njihovo udruženje veoma aktivno u širenju vinske kulture i dodaje da je u toj sremskoj opštini sve više vinara koji grožđe gaje na manjim površinama.

"Upravo ti mali vinari imaju i najviše problema u proizvodnji. Međutim mi imamo vinogradarsko-vinarsku zadrugu koja je najbolji vid udruživanja. Tako nabavljamo mineralno đubrivo, lozne kalemove i lakše plasiramo grožđe i vino. Sa nestrpljenjem očekujemo i novi zakon o vinu, koji će, nadam se, biti liberalniji za nas", kaže Kovačević.

Rezidba već završena!

Rezidbu vinove loze mnogi vinogradri počinju tek posle Svetog Trifuna. Ipak, oni koji imaju veće zasade, taj veoma važan posao počinju ranije, kao što je slučaj u vinogradima Save Jojića iz Iriga. Jojić je orezivanje loze već završio. Kaže taj posao počinje odmah nakon Božića. Dodaje da od vinogradara zavisi kako će obaviti rezidbu. Da li biti kratka ili duga, zavisi od sorte, ali i planova za proizvodnju. Ukoliko se uradi krataka rezidba biće manje grožđa, ali će zato vino biti kvalitetnije. Posle rezidbe uslediće, ukoliko to vreme dozvoli, i zaštita plavim uljem, odnosno zaštita protiv insekata i bolesti.