Vinarski sektor u EU dobija velike subvencije, a ne čini ništa za životnu sredinu

Evropski revizorski sud objavio je izveštaj u kojem izražavaju zabrinutost zbog učinka planiranih EU mera na vinogradare. Smatraju da se u ovom sektoru ne ispunjavaju ekološki ciljevi niti su mere direktno usmerene na njegovu konkurentnost. 

Kako pojašnajvaju u svom saopštenju, vinarski sektor u EU je dobro regulisan i dobija velike subvencije. Vinogradari primaju sredstva u visini od približno 500 miliona evra godišnje za restrukturiranje svojih vinograda i povećanje konkurentnosti. Od 2016. mogu zatražiti i odobrenje za sadnju dodatnih zasada. Time se želi omogućiti kontrolisani rast proizvodnog potencijala (do najvišeg povećanja od jedan odsto godišnje) te pritom izbeći prekomerna ponuda.

"Podsticanje konkurentnosti ključno je za ovaj sektor i ima posebnu važnost za EU, ali treba ići ruku pod ruku sa poboljšanom ekološkom održivošću", izjavila je Joile Elvinger, članica Suda koja je predvodila reviziju.

"U najmanju ruku možemo reći da se pogledu oba ciljeva mora postići više."

Crno, belo, rozé, ali ne i "zeleno"

U EU-u vina mogu biti crna, bela i rozé, ali način na koji se uzgajaju retko je "zelen", navodi se u saopštenju gde stoji kako se revizori žale na to da se dosadašnjom politikom u ovom području, uprkos znatnim finansijskim sredstvima, nije učinilo mnogo za životnu sredinu. Smatraju da se merom restrukturiranja posebno ne uzimaju u obzir zeleni ciljevi. U praksi, sredstva nisu usmerena na projekte za smanjenje učinka vinogradarstva na klimu i/ili okolinu što bi moglo da ima čak suprotan učinak, kao što je prelaz na sorte kojima je potrebna veća količina vode. 

Dalje, povećanje vinogradarskih površina od jedan odsto godišnje, koje je produženo za još 15 godina (do 2045.), nikad nije procenjeno iz perspektive zaštite životne sredine.

Naglašavaju da izgledi za budućnost nisu obećavajući budući da su u novoj zajedničkoj poljoprivrednoj politici ambicije vinarskog sektora u pogledu životne sredine i dalje ograničene. Revizori su već ranije predlagali da plaćanja poljoprivrednicima, uključujući vinogradare, treba da budu izričito povezana sa zahtevima u pogledu zaštite životne sredine. No, u novom ZPP-u takvi uslovi za finansiranje restrukturiranja više ne postoje. Osim toga, ističu, države članice moraće da upotrebe najmanje pet odsto sredstava namenjenih sektoru vina za mere povezane sa klimatskim promenama, životnom sredinom i održivošću. Revizori smatraju da je to prilično nizak postotak jer se u okviru zelenijeg ZPP-a očekuje da će 40 odsto svih rashoda za poljoprivredu biti usmereno na ciljeve povezane sa klimom.

Ništa se ne radi za konkurentnost

Poručuju da EU politika nije bila uspešna ni kad je reč o povećanju konkurentnosti vinogradara. U pet zemalja obuhvaćenih revizijom projekti se finansiraju nezavisno od sadržaja ili ambicije i bez obzira na kriterijume za podsticanje konkurentnosti. Finansiraju se i nestrukturne promene ili uobičajena obnova vinograda iako takve mere nisu prihvatljive. Osim toga, ističu, korisnici nisu dužni da izveste o tome kako se restrukturiranjem povećala njihova konkurentnost. Dalje, ni Evropska komisija ni države članice ne procenjuju kako subvencionisani projekti zaista doprinose ovom segmentu poslovanja. 

To vredi i za sistem odobrenja za sadnju. Prvo, maksimalni postotak godišnjeg povećanja od jedan odsto predložen je i donet bez ikakvog obrazloženja ili analize njegove primerenosti i relevantnosti. Drugo, pri izdavanju takvih odobrenja upotrebljava se samo mali broj kriterijuma prihvatljivosti i prioritetnosti povezanih sa konkurentnošću, zaključuju.