Kada sam zasadio mladu lozu sadnice su se primile, ali su se posle nekog vremena neke od njih osušile jer se ispostavilo da nisu imale dovoljno vode, rekao je Milan Janković, mladi vinogradar.
U porodici Milana Jankovića iz sela Sveta Petka, kod Bujanovca, oduvek se sa velikom ljubavlju uzgajalo grožđe na takozvanim gidžama. Neke od tih sorti i danas rastu u njihovom starom vinogradu. On je, međutim, hteo da postojeći zasad upotpuni novim stonim sortama grožđa. To je učinio pre četiri godine kada je na dvadeset ari, na špaliru, zasadio belo i crno stono grožđe i belo i crno vinsko grožđe. Redove je formirao na razmaku od 3,5 metara kako bi mogao tu površinu da obrađuje traktorom ili frezom, a travu kosi kosom i tarupom.
Svakoj od ovih sorti je namenio po jedan red pa tako u crno vinskom grožđu dominira prokupac, u belom vinskom smederevka, crnom stonom kardinal, a u stonom belom neprskanac lasta i beogradska besemena sorta.
Za prokupac, srpsku autohtonu sortu odlučio se zbog toga što daje visoke prinose i što je odlična za pravljenje vina i rakije. Ovo pogotovo što ima kratku rezidbu, dobro uspeva i daje najbolje rezultate na propusnim, rastresitim, kamenito šljunkovitim zemljištima. Smederevka autohtona sorta vinove loze koja sazreva krajem septembra i početkom oktobra se našla u njegovom zasadu zbog svoje visoke rodnosti kao i kardinal koji je odličan za transport. Sve ove sadnice nabavio je u Aleksandrovcu župskom po ceni od 200 do 300 dinara u zavisnosti od sorte.
Prošle godine je dobio prve preukusne plodove od laste i beogradske besemene. Uprkos suši ove dve sorte su dale kvalitetno grožđe i samim tim potvrdile svoj rejting na tržištu. Ovo i ne treba da čudi s obzirom da lasta važi za visokokvalitetnu vinovu loze zbog izuzetne otpornosti na plamenjaču i sivu trulež, a što je čini idealnom za organski uzgoj.
Ona sazreva krajem avgusta početkom septembra i može ostati na čokotu sve do prvih mrazeva i sačuva svežinu u zrnima. Za razliku od nje beogradska besemena visokorodna sorta sazreva krajem septembra. Otporna je na bolesti, ali je osetljiva na niske temperature gde okca izumiru na temperaturi od minus 20 Celzijusovih stepeni.
On ove godine očekuje veći prinos od svih zasađenih sorti grožđa jer namerava da instalira sistem kap po kap koji će da se snabdeva vodom iz nove bušotine koja je iskopana na šezdeset metara dubine. Presadiće i sve sadnice koje su se tokom proteklih godina osušile zbog nedostatka vode.
"Pre sadnje uradio sam analizu zemljišta na osnovu koje sam i pripremio parcelu za sadnju. Kada sam zasadio mladu lozu sadnice su se primile, ali su se posle nekog vremena neke od njih osušile jer se ispostavilo da nisu imale dovoljno vode", pojašnjava Milan.
Na početku svakog reda on je zasadio i po jedan koren ruže. To je uradio kako bi svoju lozu odbranio od plamenjače. Pročitao je da je eksperimentom utvrđeno da plamenjača u ovakvom zasadu prvo napada listove ruže, a što treba da bude alarm svakom proizvođaču da lozu odmah mora da zaštiti od ove bolesti.
Misli ovog mladog domaćina su uveliko okrenute ka predstojećim radovima koji ga očekuju u vinogradu. Zasađenu vinovu lozu je već dobro nađubrio stajnjakom i map đubrivom. Uveliko se priprema i za prihranjivanje zasada azotom, pa onda krojenje i vezivanje lastara i plavo prskanje.
Tagovi
Autorka
