Vina od prokupca - autohtone sorte Srbije iz godine u godinu sve bolja

Prvi pisani trag o prokupcu potiče iz 14. veka. Ova stara srpska sorta vina posle nekoliko decenija na velika vrata vraća se na domaću scenu.

Šef Katedre za vinogradarstvo na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu profesorka dr Slavica Todić, u sopstvenoj vinariji "Doja" zajedno sa suprugom uzgaja prokupac, kaže da su ta vina iz godine u godinu sve bolja i da su već izašla iz okvira lokalnog srpskog tržišta.

Kaže da se prokupac polako pozicionira na vinskim kartama širom Evrope, ali i u Americi. "Poslednjih petnaestak godina su godine renesanse za prokupac. Nov pristup prokupcu u vinogradu i veća posvećenost enologa doprineli su očiglednim pomacima u pogledu kvaliteta." kaže profesorka Todić.

Ipak su to podseća ona počeci, ali dosadašnji rezultati su svakako vetar u leđa za dalji rad na prokupcu jer ima puno prostora za istraživanja i eksperimente i u vinogradu i u podrumu. Pri tome treba težiti da se u vinu očuva specifičan voćni karakter prokupca i autentičnost podneblja odakle potiče.

Danas je Svetski dan prokupca: Naša, a svetska sorta

Istorija gajenja prokupca se vezuje za južni deo Srbije

Vina prokupca su rubin crvene boje. Ono je upotpunjeno diskretnim začinskim notama. Odležavanje u hrastovim sudovima različite zapremine doprinosi da vino dobije finu taninsku strukturu. 

Prokupac je stara autohtona srpska sorta za proizvodnju crvenih vina. Kako ona dalje pojašnjava to je ekonomski najznačajnije autohtona vinska sorta Srbije. Istorija gajenja prokupca se vezuje za južni deo Srbije, tačnije rejon Toplice i Aleksandrovačke župe. Specifične mezoklimatske karakteristike ovih rejona, reljefno izraženi tereni i siromašna, propusna i topla zemljišta čine idealan teroar za sortu prokupac.

Gajenje prokupca u prošlom veku podrazumevalo je visoke prinose grožđa, što je za posledicu imalo nizak sadržaj šećera u grožđu i odloženo vreme sazrevanja, odsustvo fenolne zrelosti u vreme berbe, te oskudan aromatski kompleks. Rezutat takvog pristupa je bila proizvodnja masovnih, stonih, slabo obojenih vina, prenosi Dnevnik. 

Todić pojašnjava da je u poslednje dve decenije načinjen značajan pomak u pristupu gajenja i proizvodnji grožđa i vina sorte prokupac. Pioniri promena bile su male porodične vinarije, njih nekoliko u Župi, i vinari tradicionalno i emotivno vezani za prokupac, koji su ga u teškim periodima za srpsko vinogradarstvo sačuvali od zaborava. 

Prokupac se vraća na velika vrata i kroz - roze

Osnovni ciljevi klonske selekcije prokupca 

Prokupac odlikuje veoma heterogena populacija sa brojnim biotipovima. Todić objašnjava da su osnovni ciljevi klonske selekcije prokupca usmereni ka izdvajanju čokota umerenije bujnosti, manjih bobica i rastresitijeg grozda s nešto ranijim sazevanjem grožđa.

S klonskom selekcijom prokupca otpočelo se pre nešto više od dve decenije i do sada je selekcionisano i priznato 13 klonova. Ipak, kako Todić dalje kaže na srpskom tržištu i izvan njega u ponudi još uvek nema sertifikovanog sadnog materijala klonova koji po svojim karakteristikama odgovaraju proizvodnji visokokvalitetnog grožđa i vina.

Poslednjih decenija je kako ističe Todić naglo poraslo interesovanje za autohtonim sortama Balkana kako u naučnom tako i u komercijalnom smislu, a za to postoji više razloga. Naime, stare sorte su prošle kroz veoma dug proces prirodne selekcije i adaptacije pri čemu su se prilagodile uslovima na ovim prostorima. Stare sorte kako kaže predstavljaju dragoceni genetički resurs za budući selekcioni rad, hibridizaciju i kao izvor gena koji potencijalno mogu odgovoriti izazovima koje donose klimatske promene.