Vinogradari i vinari proslavili svog zaštitnika - lozu zarezali, punim bačvama se nadaju

Sveti Trifun, zaštitnik vinogradara u pravoslavnom hrišćanstvu proslavlja se danas, 14. februara, a u narodu je poznat još i kao "Zarezač" ili "Zarezoja". Tradicija toga dana nalaže da se vinova loza zareže kako bi te godine bilo puno grožđa, ali i vina. S obzirom da se običaji za ovaj praznik razlikuju od mesta do mesta, u selima Timočke Krajine dan vina proslavlja se na svojstven i tradicionalan način - uz gozbu i vino.  

Dragan Đorđević iz knjaževačkog sela Jakovac nam objašnjava da se "Zarezač" u ovom mestu slavi odvajkada.

"Od kada znam za sebe, znam i za obeležavanje Sv. Trifuna. Davne 1983. godine organizovana je prva i najveća proslava na kojoj su osim meštana iz okolnih sela bili i ljudi iz firmi koje su se u to vreme bavile otkupom, ali i proizvodnjom vina", priseća se Đorđević.

Obavezno zarezivanje loze

Kako dalje nastavlja, u početku se slavilo po kućama, ali je poslednjih godina mesna zajednica Jakovac to podigla na viši nivo, pa se proslava obavlja u domskoj sali. Ove godine je obeležavanju praznika prisustvovalo više od sto ljudi. 

Običaji za Svetog Trifuna u Jakovcu su decenijama unazad isti, a vinogradari dan počinju odlaskom u svoje vinograde kako bi zarezali lozu.

"Okupimo se svi koji imamo vinograde i odlazimo na plantažu. Sa sobom nosimo crno vino, sveću, sušenicu i čvarke kasnije za posluženje. Prekrstimo se, prelijemo čokot vinom i pomolimo se Svetom Trifunu za dobar rod i pune bačve", ističe naš sagovornik i dodaje da se orezani delovi odnose kući i ostavljaju na buriće kako bi i ove godine bilo vina.

"Bre neka nam Bog pomaga"

Poznati knjaževački pesnik Slađan Ilić na šaljiv način je opisao praznik vinogradara, na svojevrsnom knjaževačkom dijalektu, a stihove je rado podelio sa nama: 

"Men si više u strat stra, dok zahukta se zima.

Ili če si bude blaga,

Bre neka nam Bog pomaga.

Sneg li če mi muku praji, vino u šišence točim,

De me može zaustaji da u lojze ne iskočim.

Mlogo nji pogubljeni za praznik se spremaju,

Kvo če nezaljubljeni što ni lojze nemaju."

Zašto žena treba da zareže lozu?

O drugim narodnim verovanjima i običajima u Timočkoj Krajini u vezi sa ovim praznikom porazgovarali smo sa Radmilom Ilić,  sedamdesetpetogodišnjom jakovačkom domaćicom koja nam objašnjava zašto se nekada verovalo da žena treba da zareže lozu.

"Žena je plodna, može da rodi, zato se veruje da upravo ona treba prva da oreže lozu kako bi i vinograd bio rodan", napominje ona.

Ono što takođe ističe je verovanje jakovačkih vinogradara da ukoliko bude padavina u vidu kiše ili snega toga dana, godina će biti rodna i berićetna.

Vinarije drže do tradicije

Da se tradicija obeležavanja vinarske slave u Timočkoj Krajini poštuje i proslavlja u pravoslavnom duhu pokazuju i lokalni vinari koji se ove godine okupljaju u vinariji "Todorović" u Potrkanju koja je ujedno i ovogodišnji domaćin slave. Prehrambeni tehnolog iz Knjaževca Milena Miletić, zaposlena u ovoj vinariji ističe da obeležavanje slave počinje dolaskom sveštenika.

"Nakon što ispoštujemo pravoslavne običaje sa sveštenikom, odlazi se u vinograd kako bi se tradicionalno orezala loza. Čokot se preliva vinom, a proslavu nastavljamo gozbom u vinariji uz čaše dobrog vina", kaže ona.

Vinarija Todorović je osnovana 2018. godine, a nekoliko godina ranije radilo se na raščišćavanju starih i napuštenih vinograda. Danas je ova vinarija opremljena najsavremenijom opremom, a proizvodnja je potpuno kontrolisana kako bi se očuvao teroar i duša vina. Na površini od 27 hektara nalaze se različite sorte grožđa poput: Merlot, Cabernet Sauvignon, Pinot Noir, Shiraz, Potrkanjski Vranac, Petit Verdot, Viognier, Rkacitel, Chardonnay, a vinogradi su isključivo pod organskom proizvodnjom.

Prema rečima tehnologa, radovi u vinogradu počinju rezidbom, a od uzgojnih oblika zastupljen je Gijov jednogubi uzgojni oblik.

"Kod belih sorti primenjuje se mešovita rezidba luk i kondir, kao i kordunica gde se obavlja kratka rezidba na kondire", objašnjava Miletićeva i dodaje da rezidba u vinogradima svake godine zvanično počinje 14. februara. 

S obzirom da je u pitanju organska proizvodnja grožđa, primena bakarnih i sumpornih preparata dominira u ovim vinogradima, ali u zavisnosti od vremenskih uslova i ukoliko je to neophodno mogu se primeniti i drugi organski fungicidi i baktericidi.

_{Naslovna fotografija: AK grafika/Milena Miletić/Jovana Cvetković}