Vinogradari očekuju kvalitetno vino

Jedini u poljoprivredi koji nisu zakukali na sušu proteklih meseci su vinogradari. Iako bi i oni imali razloga. Rod je manji za gotovo trećinu, ali je grožđe ove godine slatko, a uz to je i ranije stiglo.

Petrović: Izuzetna godina

Šta je presudno, kvalitet, ili kvantitet? Odgovor je dao vinogradar Branimir Petrović, koji na svom imanju u Mislođinu poseduju više od 1.300 čokota grožđa različitih sorti:

"Godina je izuzetna i mislim da će se pamtiti i po kvalitetu, i po količini gožđa, šećeru i kiselosti, svemu što treba da poseduje jedan dobar rod. Sve što smo mogli da uradimo u vinogradu, mi smo uradili, dalje je do vina".

Dakle, kvalitet je ipak na prvom mestu, a ove godine kao posledicu sušnog leta i berba je poranila. Ni ona nije je bila problem za ovog domaćina, koji je sa svojom porodicom i 12 radnika prionuo na posao, pa je za jedan dan obrano i uskladišteno više od dve tone grožđa.

Poranila berba grožđa

Stručnjak pritekao u pomoć, kvalitet vina sve bolji

U vinogradu Petrovića, nakon berbe, pravi se vino. Iako je receptura tradicionalna i proverena, nije na odmet posavetovati se sa stručnjakom. Jedan od njih je i prijatelj porodice Petrović, tehnolog u penziji, Đurađ Vlačina. Ističe da je u poslednjih 10 godina sam kvalitet vina dosta poboljšan:

"Vinogradari danas dosta čitaju i slušaju savete, tako da mogu da naprave odlična vina, jer proces fermentacije ili dobijanja vina iz grožđa je prirodan, samo je potrebno ispoštovati određene norme, a na prvom mestu je svakako higijena vinskih sudova i zrelost plodova".

Branimir dodaje savet kako da na što bolji način dođete do dobrog vina:

"Grožđe se nalazi u kacama i počelo je previranje, negde za oko desetak dana iščekujemo i istakanje vina. Muljanje grožđa je neophodno obaviti kako bi se oslobodio grožđani sok - šira i time omogućilo alkoholno vrenje. Ovo treba obaviti tako da ne dođe do drobljenja čvrstih delova grožda i cepanja pokožice, već je potrebno da se bobice samo izgnječe, to jest rasprsnu. Tako zdrobljeno grožđe naziva se kljuk. U kljuk se dodaje vinobran koji štiti širu, a kasnije i buduće vino od potamnjivanja (dobijanja smeđe boje), sprečava rad mnogih mikroorganizama koji mogu odvesti vrenje u neželjenom pravcu. Takođe se sprečava ukus i miris budućeg vina na 'izvetrelo'. Ukoliko je grožđe zdravo, potrebno je dodati 10 grama vinobrana na 100 kg kljuka. Nakon drobljenja, crno grožđe, ljuska i ostalo, stoje u fermentacionoj kaci jedan period vremena. Nakon kraja fermentacije, oko jedne do dve sedmice kasnije, novo vino se uzima iz kace. Ceđenje kljuka se obavlja pomoću pneumatske cednice većeg ili manjeg kapaciteta. Ceđenje treba obaviti lagano uz blagi pritisak, jer pri velikim pritiscima iz čvrstih delova grožđa (pokožica, peteljka i semenke) dolazi do prelaska pojedinih supstanci u širu od kojih vino kasnije postaje gorko, trpko i oporo na ukusu".

Kruške i dunje na redu

Pored vinograda, Branimir poseduje i voćnjak, koji takođe nije izdao kada je rod u pitanju. Šljiva je uveliko obrana i skladištena, a deo proizvoda završio je, kako u džemovima, tako i u kvalitetnoj rakiji. Sada dolazi red na krušku. A u oktobru se bere i prerađuje dunja. Kompletni asortiman proizvoda nastao na ovom gazdinstvu uglavnom se koristi za prodaju na pijacama u Beogradu, i za sopstvene potrebe.

"Posle grožđa svake godine beremo viljamovku, meljemo je, stavljamo u burad i spremamo za rakiju. Potom sledi dunja, ona je više zastupljena za slatke proizvode i jedan deo nje odlazi u rakiju. Voćnjak sa kruškom i dunjom nije veliki, prostire se na nekih 30 ari, što je za naše potrebe dovoljno", zaključuje ovaj domaćin.

Foto: Nikola Petrović