Alkoholno vrenje može uzrokovati opasno nakupljanje ugljen-dioksida. Koncentracije od samo tri odsto mogu izazvati blage narkotičke efekte, što može dovesti do gubitka svesti, a u težim slučajevima i do smrti.
Vreme berbe grožđa i pripreme šire donosi procese koji mogu biti opasni za zdravlje, poput alkoholnog vrenja, koje može dovesti do trovanja ugljen-dioksidom (CO2). Otežavajući faktor pri detekciji ovog gas je to što je bezbojan i bez mirisa. Iako je prirodno prisutan u vazduhu, u povišenim koncentracijama može biti toksičan jer istiskuje kiseonik potreban za disanje.
Nastaje kao nusprodukt fermentacije, što je slučaj u proizvodnji vina. Takođe, objašnjavaju stručnjaci, može se osloboditi korišćenjem "suvog leda" tokom prerade grožđa ili šire, što je nedavno tragično završilo nesrećnim slučajem u Popovači (Hrvatska).
Naime, pri rukovanju suvim ledom, većina ljudi razmišlja o očitoj opasnosti od kriogenih opekotina ili promorzlina, ali postoji i nevidljiva opasnost od CO2 koji se sublimacijom vraća u gasovito stanje, upozoravaju poznavaoci ovoga procesa. Kako je teži od vazduha, navode, može se nakupljati u nižim delovima prostorije ili posuda, što može dovesti do opasnih koncentracija gasa, pogotovo u manjim, zatvorenim prostorima ili vozilima.
Prema dostupnim podacima, koncentracije od samo tri odsto (30.000 ppm) mogu izazvati blage narkotičke efekte, što može dovesti do gubitka svesti, a u težim slučajevima i do smrti. Zato je neophodno osigurati dobru ventilaciju, posebne u donjem delu prostorija, ali i koristiti detektore gasa koji mogu pravovremeno da upozore na opasne koncentracije.
U podrumima bi trebalo postaviti mehaničke ventilacione sisteme koji omogućavaju konstantnu promenu vazduha. Prirodna ventilacija, kroz otvore i prozore, može biti korisna, ali u prostorima gde se odvija fermentacija, mehanička osigurava kontrolisaniji i efikasniji protok vazduha. Na primer, ugradnja ventilatora na ključna mesta može pomoći boljem raspoređivanju vazduha.
Takođe, stručnjaci preporučuju postavljanje specijalizovanih senzora koji mere koncentraciju ugljen-dioksida u vazduhu u podrumima i drugim prostorima za proizvodnju vina kako bi upozorili na opasne nivoe CO2. Kada nivo pređe sigurnu granicu, oni automatski aktiviraju alarm, što omogućava pravovremeno delovanje i sprečavanje potencijalnih nesreća.
Na tržištu je danas dostupno više modela, cenovnog raspona od 50 do 500 evra.
Povećana koncentracija tokom fermentacije zavisi od njenog volumena, temperature procesa, sorte grožđa i količini šećera u širi. Kako napominju stručnjaci, što je veći volumen fermentacije i viša temperatura, to je veća proizvodnja CO2. Takođe, razdoblje fermentacije ima ključnu ulogu - tokom aktivne (burne) fermentacije proizvodnja CO2 je najintenzivnija.
Važno je, napominju, osigurati kontinuirani nadzor nivoa CO2, a ovo se može postići s posebnim detektorima gasova u svim područjima proizvodnje. Takođe je važno obratiti posebnu pažnju na ona u kojima može doći do nakupljanja zbog nedovoljne ventilacije.
Vrednosti CO2:
400-500 ppm: uobičajeni nivo u čistom vazduhu
1000 ppm: granica prijatnosti
5000 ppm: maksimalna dopuštena izloženost prema zdravstvenim standardima
30.000 ppm (3%): respiratorni problemi, moguć gubitak svesti
200.000 ppm (20%): smrt za nekoliko sekundi
Pre ulaska u podrum koji je duže vreme bio zatvoren, što je uobičajeno tokom procesa fermentacije, važno je osigurati dobru ventilaciju i izmenu vazduha. Preporučuje se korišćenje senzora za merenje koncentracije CO2 pre nego što bilo ko uđe u prostoriju. Osim toga, treba odmah pri ulasku izbegavati najniže tačke postrojenja koje su posebno rizične jer se ugljen-dioksid zadržava na tlu.
Slično tome, iako otvorene kace omogućavaju veće oslobađanje ovog gasa u okolinu, opasnost postoji jer se on može nakupljati u nižim delovima prostorije ili podruma. Otvorene kace ne eliminišu rizik, već samo smanjuju koncentraciju gasa iznad nje, dok u prostoriji i dalje može doći do nakupljanja. Količina gasa, veličina i ventilacija prostorije igraju ključnu ulogu u smanjenju rizika.
Prilikom fermentacije može doći i do pojave vodonik sulfid (H2S) koji nastaje kao nusproizvod raspadanja organske materije bez prisustva kiseonika usled delovanja anaerobnih mikroorganizama. Ima karakterističan miris pokvarenih jaja, ali u visokim koncentracijama miris se brzo gubi zbog paralize olfaktornih nerava, pa oslanjanje na miris nije pouzdano.
Stručnjaci upozoravaju kako H2S u proizvodnji vina nastaje kao nepoželjan produkt tokom alkoholne fermentacije delovanjem kvasca Saccharomyces cerevisiae, tokom asimilacijske redukcije sulfata. Ipak, ističu, relativno male količine koje se javljaju u ovom procesu ne predstavljaju opasnost, već su potencijalno problematične samo s aspekta kvaliteta s obzirom da vinu u vrlo malim koncentracijama daju neželjena organoleptička svojstva.
Tagovi
Autor