Zimska rezidba vinove loze

Mnogi vinogradari o rezidbi vinograda počinju da razmišljaju tek krajem zime. Tada se ulazi u vinograd, oreže se po koji lastar, stavi u vodu na prozor, iščekuje se kretanje pupoljaka da bi se videlo koliko će biti rodna vinogradarska godina. Ponekad se dešava da je baš u to vreme napadao previsok sneg pa se, nažalost, mora još malo odložiti rezidba. Ukoliko su vremenske prilike povoljne, pojedini vinogradari počinju rezidbu svojih vinograda već u januaru, dok oni sa mnogo hektara i čokota ponekad u rezidbu kreću tokom decembra.

Šta o pravovremenoj rezidbi govore fiziologija i tehnologija vinove loze?

Količina roda u godini ispred nas, formirana je u godini iza nas! Tokom letnjih meseci u protekloj godini, u pazušku svakog lista formira se pupoljak za narednu godinu. Preko zime, kada se obavlja rezidba vinograda, u tim se pupoljcima već nalazi začetak čitave buduće mladice sa grozdovima. Iza njega će se nakon lista pojaviti i prvi grozd, a koliko će biti velik, koliko će grozdova biti po mladici, zavisi od toplog ili hladnog leta u protekloj vegetacionoj sezoni, pravovremenog i ispravnog obavljanja ampelotehničkih zahvata, kao što su: plevljenje, poravnavanje, prikraćivanje. Načelno, nakon toplog i sušnog leta sledi rodna godina, dok nakon hladnog leta u rodnoj godini sledi slabo rodna godina.

Kod vinove loze rodni je samo jednogodišnji dobro dozreli lastar, koji raste iz dvogodišnjeg lastara. To je razlog zbog kog nam je potreban reznik. Zašto luk mora biti iznad reznika? Kod loze je izražena pojava "polariteta“, što znači da uvek viša tačka po položaju, ili udaljenija, dobija više hraniva. Zbog toga je logično da luk sa 8-10 pupoljaka mora dobiti više hraniva od reznika sa dva ili tri pupoljka.

Koliko, zapravo, ima istine u tome? Sam postupak rezidbe nema nikakav uticaj na mogućnost da vinograd ili čokot lakše izmrzne. Reč je, zapravo, samo o činjenici da li će ono što je ostavljeno za luk i reznik izmrznuti, ako nakon obavljene rezidbe dođu niske temperature od preko -15°C do -20 °C.

Kad lišće vinove loze nakon berbe požuti, a zatim postane žutosmeđe, osuši se i padne na zemlju, u roku od 15-20 dana, pri čemu se većina hraniva povukla u staro drvo te je, fiziološki gledano, već polako moguće početi rezidbu. S druge strane, na određivanje početka rezidbe vinove loze utiče i čitav niz drugih činilaca, pa i o njima treba voditi računa.

Početak vegetacije, to jest kretanje vinove loze zavisi, donekle, i od početka rezidbe. Rezidbom, odnosno prikraćivanjem lukova i reznika radi se presek na jednogodišnjem lastaru. Tako nastaje otvorena rana.

Ako smo taj rez napravili kasno, na primer tokom marta, rana ne može brzo da zaraste i tada dolazi do suzenja, plača, vinove loze. Tek kada suzenje, plač, prestane i rana se zatvori, sokovi počinju da kreću u pupoljke, koji se polako bude. Ako smo taj rez napravili tokom decembra, rana je do proleća gotovo zarasla, pa na preseku u proleće ne dolazi do suzenja, plača, već nadolazeći sokovi odmah ulaze u pupoljke, koji počinju da bubre. Tako se može izazvati nenamerno ili namerno kretanje loze i do nekoliko dana ranije. 

Rezidba u zavisnosti od osetljivosti sorte na niske zimske temperature

Postoje sorte, koje su manje ili više osetljive na niske zimske temperature. Većina sorata, koje rano dozrevaju (muskat otonel, traminac, sovinjon), ranije počinju s aktivnošću dozrevanja drveta i ulaska u zimski period, pa su time i manje osetljive na niske zimske temperature. Sorte, koje kasno dozrevaju, poput moslavca i graševine, naročito u kasnim godinama, kada se grožđe bralo krajem oktobra, mogu da imaju nedovoljno dozreli lastar, te je tada bolje odložiti početak rezidbe sve dok ne prođu niske zimske temperature i ne utvrdi se procenat mogućeg izmrzavanja.

Rezidba u zavisnosti od položaja vinograda

Pošto je hladan vazduh uvek teži od toplijeg, očekivano je da su vinogradi na nižim položajima osetljiviji na niske zimske temperature od zasada na višim položajima. Zato nije preporučljivo obavljati rezidbu prerano u vinogradima na nižim položajima.

Vinograd okrenut ka južnoj strani, na laganom, peskovitom zemljištu, koje se brzo zagreva, pre će krenuti u vegetaciju od vinograda na teškom, hladnom zemljištu, posebno ako se nalazi na severnoj strani.

Rezidba u zavisnosti od početka kretanja sorte u vinogorju

Poznato je da početak kretanja raznih sorata vinove loze može u pojedinim godinama sa hladnim prolećem da bude pomeren i do desetak dana. Najranije kreću sorte pino blan, šardone, a zatim i do nedelju dana kasnije za njima kreću graševina, sovinjon i druge sorte.

Ta činjenica je značajna ukoliko želi da se izbegne pojava kasnog prolećnog mraza na sortama koje prve kreću, a vinograd se nalazi na relativno niskom položaju, bez mogućnosti da se hladni vazduh prirodno spusti u dolinu ispod vinograda. U tom slučaju, takav vinograd je bolje ostaviti za rezidbu što kasnije. Graševina na primer, koja kasno kreće, posađena na višim položajima, mnogo je bezbednija od kasnih prolećnih mrazeva, pa se njenim ranim rezom može izazvati i ranije kretanje, a samim tim i nešto duži period vegetacije.

Sve to se može najbolje objasniti na dva tipična primera:

• Vinograd na nižem položaju, šardone, južna strana

Vinograd se nalazi na položaju, gde je moguće izmrzavanje na niskim, zimskim temperaturama i kasnim prolećnim mrazevima, a premda je reč o sorti koja prva kreće, uz to na toploj južnoj strani na kojoj vinogradi ranije kreću, takav zasad treba ostaviti za rezidbu za kraj februara, odnosno početak marta.

• Vinograd na visokom položaju, rizling rajnski, severna strana

Vinograd je relativno bezbedan od kasnih prolećnih mrazeva, a reč je o sorti koja kasno dozreva. Ako je lastar dobro dozreo, moguće je rezidbu obaviti već tokom decembra, da bi vinograd krenuo nekoliko dana ranije i tako produžio period vegetacije te kasne sorte.

Rezidba mladog vinograda nakon prve vegetacije

Mladi vinograd, nakon prve vegetacije, još se nalazi pri tlu, na mestu na kojem je najveća mogućnost za pojavu kasnih prolećnih mrazeva. Zato je preporučljivo da se takav vinograd orezuje kasnije, da bi se izbeglo rano kretanje, naročito ako je reč o sortama, koje rano kreću, poput pinoa, moslavaca i šardonea.

Ako smo primenili neki od zemljišnih herbicida, tada prvo treba tretirati zemljište, sačekati da prva kiša veže herbicid za zemlju, pa tek nakon toga obaviti rezidbu dvogodišnjeg ili trogodišnjeg vinograda. Zabeleženi su slučajevi da se prvo orezivalo, a zatim tretiralo herbicidom pa, ne samo da se prskalo po rani od rezidbe, već su i kapi kiše odbacivale prekasno primenjeni herbicid na mlade listiće loze.

Greške pri rezidbi

Najčešća greška kod rezidbe vinograda početkom treće vegetacije je ostavljanje luka. Susrećemo se sa logikom: čim su dva lastara, koja rastu od zemlje, veća i jača, sposobnija su za luk. A zatim se u praksi dešava upravo suprotno. Pupoljci, koji se nalaze na visini uzgojnog oblika, već su na prejakim i predebelim lastarima delimično prekriveni korom, dok su oni na "željenom luku“ u daleko boljoj situaciji u odnosu na izražen polaritet vinove loze. Rezultat toga je najčešće da pupoljci na kraju prejakog luka krenu da daju i najjače mladice sa puno grožđa, dok su na mestu na kojem bi se morali biti formirani budući krakovi čokota najslabije mladice, koje ponekad čak i ne izrastu.

Tako, umesto da se u trećoj godini proizvede jako stablo sa krakovima, dobije se samo rod, a izgubi se pravilno formiranje budućeg čokota. Preslabi lastar se ne može ostaviti za luk, jer rod na njemu iscrpljuje čokot i ne formira se kvalitetno buduće stablo čokota. Lastar osrednje jačine, ne prejak, sa jasno izraženim pupoljcima u visini formiranja budućih krakova, može se, ako to neko baš želi, ostaviti za kraći luk. Prejaki lastari, debljine preko 1,5 cm, na kojima je kora već delimično prerasla pupoljke u visini budućih krakova čokota, ne bi se smele ostavljati za luk sa većim rodom grožđa, pošto je tada otežano kretanje mladica iz kojih će se kasnije uzgojiti budući krakovi čokota.

Autor: Adrijan Horvat, dipl. inž. poljoprivrede