Značaj zaperaka vinove loze i kako ih pravilno ukloniti

Vrlo često vinogradari ne poznaju dovoljno važnost zaperaka na vinovoj lozi. Štaviše, mnogi čak smatraju kako oni nisu ni važni ni potrebni.

A, šta je zapravo zaperak na vinovoj lozi (ili čak i zaperak generalno)? Mi ljudi, kada nažalost izgubimo deo tela (prst, ruku, nogu…) izgubljeni deo ne možemo nadoknaditi nekim novim rastom. Biljka može. Zaperak je osiguravajući (rezervni) potencijal novoga rasta iz pazuha  lista, koji pod određenim uslovima "potera“.

Ukupan broj, intenzitet teranja kao i zelena masa zaperaka, poteralih u vegetaciji, zavise od opterećenja čokota, vrste podloge, stanju obezbeđenosti tla hranivima, do neke mere i od sorte kao i od klimatskih uslova.

Rast zaperaka mera je kojom biljka ispravlja sve za nju pogubne faktore

Uslovi pod kojima biljka (u ovom slučaju vinova loza) potera novi rast mladice iz zaperka su mnogi:

• kada usled jakog vetra glavna mladica bude polomljena, tada ulogu vršnog pupa preuzima najviši po položaju zaperak i svojim rastom zamenjuje slomljenu mladicu,
• kada jak grad prebije glavnu mladicu, opet je zaperak zamenjuje i nadoknađuje izgubljenu dužinu,
• kada se, radi starosti glavnih listova, a za donje listove to je već sredinom maja, smanjuje produktivnost fotosintezom stvorenih šećera, tada biljka forsira "novi rast“ kroz zaperke, kako bi nadoknadila deo izgubljenih šećera i onemogućila da sunce bespotrebno rasipa svoju toplotu i svetlost bez dovoljno efektivnog stvaranja asimilata,
• kada se, radi izuzetno jakog sunčeva zračenja mogu pojaviti ožegotine na listovima, vinova loza (kao rezervni pogon) aktivira rast zaperaka,
• kada vinogradar nehotično, skine previše listova, a koji su potrebni za sintezu asimilata, loza ponovo reaguje terajući zaperke u novi rast,
• kada je slaba pokrivenost lisnom masom pa se radi toga ne stvara dovoljno velika putujuća sena, potrebna za vremenski delomično pokrivanje grozdova, vinova loza potera dodatni "štit“, u nameri da zaštiti grozdove od jake insolacije i mogućih ožegotina,
• kada vinogradarska mašina (najčešće nehotično) otkine deo listova, loza gubitak nadoknađuje rastom zaperaka,
• kada vinogradar, pinciranjem vršnog rasta na terminalnom delu glavnih mladica, izvrši oštar rez (ručno ili mašinski), biljka (vinova loza) ponovo reaguje nadoknađujući gubitak,
• kada olujni vetar otkine deo lisne mase na mladicama, vinova loza gubitak nadoknadi novim rastom zaperaka,
• kada vinogradar, u svojoj nesmotrenosti ili pri kvaru atomizera, nehotice značajnije oprska lišće, u ovom slučaju višestruko većom dozom, dolazi do nekroze tkiva glavnih listova pa je ponovni rast zaperaka zapravo spasonosan.

Iz priloženih primera vidljivo je kako je zapravo rast zaperaka mera kojom biljka ispravlja sve za nju pogubne faktore: od prirodnih nepogoda, do onih uzrokovanih ljudskom greškom.

Svako prodiranje u živo tkivo ima za posledicu napad patogena 

Štaviše, uvreženo je mišljenje među mnogim vinogradarima kako su zaperci potpuno štetni i nepotrebni pa ih u celosti uklanjaju. Uklanjanje (otkidanje ili rezanje) zaperaka u praksi kontinentalnog vinogradarenja vrlo je raširena pojava. Pri tome se često ne vodi računa o vremenu, nameni kao ni o vrsti izvođenja ove tehničke operacije. Ipak, svako prodiranje u živo tkivo ima za posledicu napad patogena (važna op.a.) pa bilo bi poželjno obuzdavati se od nestručnog uklanjanja zaperaka.

Zaperci se uklanjaju najčešće:

• prekasno
• neadekvatno
• bez alata (ili sa tupim alatom)
• ili nedezinfikovanim alatom (zapravo sa nedezinfikovanim sečivom alata)
• prstima (zapravo noktima pod kojima je izvor zaraze)

Stoga najtoplije preporučujemo uklanjanje samo bočnih zaperaka; ne i terminalnog zaperka koji nadoknađuje (iz bilo kog navedenog razloga) stradalu glavnu mladicu. Uklanjanje zaperaka preporučujemo oštrim sečivom alata (ručnog ili mašinskog) koji svakako pre rada, a ponekad i tokom rada, treba dezinfikovati. Prekasno uklanjanje zaperaka, posebno kada se zaperak "otrgne“ povlačenjem prema dole, može doći do povlačenja floemskog tkiva biljke i time i oštećenja mladoga pupa (koji nam treba za sledeću godinu) kao i lakšeg smrzavanja zimi na mestu mehaničkog oštećenja tkiva u blizini pupa.

Kako bi se grožđu osigurali najbolji uslovi (a to su: dobra osunčanost, pravovremeno prekrivanje putujućom senom, dobra provetrenost unutar čokota, dovoljna produkcija šećera) ovim putem preporučujemo vinogradarima (hobistima, amaterima i profesionalcima) da bočne zaperke uklanjaju na način da:

• to izvrše u optimalno vreme (to znači u vreme kada zaperak formira treći list, ne pre, kao niti puno kasnije. Tada se zaperak skrati na ukupno dva lista.
• uklanjanje ne izvoditi rukom i prstima nego vrlo oštrim i dezinfikovanim škarama ili nožem. Ukoliko se to izvodi mašinski, obavezno je imati oštra sečiva na rotirajućim, delovima mašine.

Koje su dobrobiti (benefiti) ostavljanja baš ta dva lista na bočnim zapercima:

1. Povećanje nivoa ukupnih šećera u grožđu,
2. Ranija berba grožđa,
3. Zaštita od sunčevih ožegotina na grozdovima (a posebno sa zapadne strane),
4. Budući da, srezani na dva lista, zaperci listova traže svoj položaj unutar prostora već formiranih glavnih listova, oni pokrivaju čitavu površinu sa obe strane svakog reda vinove loze i time štite grožđe od mogućeg naleta grada - baš poput crepa na krovu,
5. Povećana je količina stvorenih asimilata (jer je sa zapercima ukupno veća asimilaciona površina) pa asimilati koji se stvaraju i nakon berbe grožđa, omogućuju ranije dozrevanje mladica i njeno pretvaranje u zrelu mladicu. Time se omogućuje biljkama lakše podnošenje ekstremno niskih zimskih temperatura.

Zaključak: zaperci su definitivno potrebni i korisni za vinovu lozu, a pravim odnosom prema njima, vinogradar može imati višestruke koristi.

Autor: diplomirani inženjer agronomije, Tomislav Božičević, Ministarstvo poljoprivrede