Aronija zdrava, ali slabo isplativa za uzgoj

Pod organskom proizvodnjom u našoj zemlji je svega 0,4% ukupnih obradivih površina. Tom vrstom poljoprivrede bavi se oko 2.000 proizvođača, a oni organsku hranu uzgajaju na površini od približno 15.000 hektara. Međutim, neretko se događa da proizvođači pokrenu uzgoj određene kulture i umesto profita imaju isključivo gubitke. Kako prenosi RTS, tako nešto se dogodilo Željku Dimitriću, iz Male Vranjske kod Šapca, koji se kako i sam tvrdi "zaleteo" u posao uzgoja aronije.

Za aroniju ne postoji organizovan otkup

Dimitrić proizvodi sok od aronije i to po receptu koji nije menjao šest godina, koliko se bavi proizvodnjom tog voća. Kako on tvrdi, od 2013. godine do danas su se mnoge stvari promenile. Na dan kada su on i njegova porodica posadili aroniju, kilogram tog voća koštao je 1.000 dinara. Sada uopšte nema otkupa ili se dešava da otkupljivači nude 100 din/kg, a to je totalno neisplativo.

Prvo prerada pa onda prodaja

Zbog svega navedenog Željko Dimitrić aroniju ne prodaje u svežem stanju, već je isključivo prerađuje. On i njegova porodica proizvode sok, rakiju, slatko i čaj od tog bobičastog voća. U Željkovom zasadu aronija je trenutno u cvetu, a pun rod i zrelost će dostići u avgustu, kada će Dimitrić imati "pune ruke" posla. On objašnjava da se aronija na dnevnom nivou bere onoliko koliko može da se flašira. U toku dana ona se bere od 4-5 sati. Plodovi se peru, suše, hladno cede i pasterizuju. Tokom noći se prerađuje i flašira sok, a ujutru se ceo proces ponavlja. Za litar soka, pošto Željko poseduje sistem za navodnjavanje, potrebno je 1,6 kg aronije, a to je prema njegovim rečima odličan rezultat.

Problemi sa označavanjem organskih proizvoda

Željko je lane postao prvi sertifikovani proizvođač aronije na teritoriji Šapca. Ipak, ni to mu, kako napominje, nije dovoljno da bi proizvode izlagao dalje od bazara. On naglašava da je problem to što poljoprivredna gazdinstva u Srbiji ne mogu da uđu u neke velike markete. Iako on ima sertifikovanu organsku aroniju, a u njegovom soku je ceđena sveža aronija, Dimitrić na svoj sok ne može da stavi pečat ili amblem da je reč o organskom proizvodu jer to mogu da urade isključivo fabrike.

Organska proizvodnja zahtevnija od konvencionalne

Željko Dimitrić ističe da sama organska proizvodnja zahteva mnogo više posla od kovencionalne. Mnogi poslovi moraju da se obave ručno od kopanja i čupanja trave, pa do kupljenja ručno rutave bube koja napada plod. Željko je na površini od 70 ari zasadio 1.400 stabala aronije. Iako procenjuje da ta plantaža može da ima rod i do 15 tona godišnje, on ga još uvek nije dostigao. Najobilnija berba mu je bila prošle godine kada je obrao 3,5 tone tog bobičastog voća.

Organski proizvođaču treba da imaju tri puta veću cenu ploda od konvencionalnih

Dimitrić kaže da u organskoj proizvodnji ne može da se baca toliko mineralnog đubriva, kao u konvencionalnoj proizvodnji. Zato on ima tri puta manji rod nego voćari u konvencionalnoj proizvodnji koji bacaju đubriva i primenjuje čak i total, pa u njihovim zasadima gotovo da nema trave. Željko smatra da organski proizvođači treba da imaju tri puta veću cenu ploda, a ne samo mizernih 10% ili 20%. Ovaj proizvođač još nije povratio uloženo, ali kaže da se profitu nada naredne godine. On dodaje da mu je sunce glavni saveznik u poslu, jer od njega zavisi koliko će Željkovi proizvodi biti slatki. Dimitrić planira da aroniju čokoladira, ali i da napravi žitni dezert sa njom.