Zadnje aktivnosti

Poslednje aktivnosti korisnika mogu videti samo registrovani korisnici.

Online korisnici

Online korisnike Agrokluba mogu videti samo registrovani korisnici.
Za kompletne funkcionalnosti ovih servisa, prijavi se.

Promo

  • Drosophila suzukii
  • 13.08.2022. 10:30
  • Pčinjski okrug, Vranje

Azijska vinska mušica može da ugrozi izvoz našeg voća?

I dok neke vinske voćne mušice naseljavaju prezrelo ili trulo voće, ženke Drosophila suzukii-a mogu da polažu jajašca u zrelom ili zelenom voću tako da njihova larva može biti prisutna i u voću koje se iznosi na tržište.

Foto: WikimediaCommons/Katja Schulz
  • 189
  • 173
  • 1

Azijska vinska mušica (Drosophila suzukii) je invanzivna voćna mušica koja vodi poreklo iz Japana, a prvi put je registrovana u Americi. Na područje Evrope zabeležena je u Francuskoj, potom u Rusiji, Španiji, Sloveniji, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini. U našoj zemlji ova štetočina je prvi put identifikovana 2014. a već sledeće godine njeno prisustvo je zabeleženo na tri lokaliteta.

Polaže jaja u zrele plodove

I dok neke vinske voćne mušice naseljavaju prezrelo ili trulo voće, ženke Drosophila suzukii-a mogu da polažu jajašca u zrelom ili zelenom voću tako da njihova larva može biti prisutna i u voću koje se iznosi na tržište.

"Za razliku od drugih voćnih mušica, ova vrsta polaže jaja isključivo u zdrave plodove voća koji su u fazi zrenja", ističe diplomirani inženjer za zaštitu bilja u vranjskoj Poljoprivredno savetodavnoj i stručnoj službi Dejan Mujakić.

Mujakić upozorava na ovu štetočinu (foto: G. Nastić)

Njene ženke, prema njegovim rečima, imaju veoma snažnu testeratu legalicu kojom probijaju površinu ploda i u njegovu unutrašnjost ubacuju jaja. Ishranom larvi nastaju najveće štete i za svega nekoliko dana plodovi se mogu u potpunosti dezintegrisati. Tako infestirani su podložni i napadu raznih patogena prouzrokovača truleži. U okviru jednog može se razvijati i ishranjivati više larvi ove mušice.

"Prisustvo Drososphila suzuki može da bude ograničavajući faktor za izvoz našeg voća. Ova štetočina napada veliki broj vrsta jagode, maline, kupine, borovnice, trešnje, breskve, nektarine, šljive, smokve, vinovu lozu i drugo voće", ističe Mujakić i naglašava da su odrasle jedinke veličine oko tri milimetra, a da se od ostalih mušica razlikuju po tome što ženke imaju izraženu testerastu legalicu, a mužjaci tamne pege na prednjim krilima i dva češlja na prednjim nogama.

Napada i pre berbe voća

Jaja su bela, ovalna, veličine 0,6 mm. Larve su bele, muvolike, prolaze kroz tri razvojna stadijuma, a veličina im se kreće do četiri milimetra. Lutka je braon boje, veličine tri milimetra.

"Ova štetočina poseduje veoma veliki potencijal za razmnožavanje. Samo u toku jedne godine je u mogućnosti da razvije i do 15 generacija. Jedna ženka obično položi jedno do tri jaja u plod, a tokom života oko 360 jaja", kaže naš sagovornik i dodaje da u jedan plod može više ženki da položi jaja, ali i da se u njemu mogu razviti po 60 i 70 larvi.

Ova štetočina napada veliki broj vrsta jagode, maline, kupine, borovnice...(foto: Depositphotos/i-am-helen)

Ova vinska mušica takođe je u stanju da pričini velike štete na voću neposredno pre berbe, ali i nakon toga. Odmah po odlaganju jaja, ispod pokožice ploda, bele larve se kreću u dubinu, počnu da razaraju njegovu unutrašnjost, a sami plodovi postaju mekani i gube na tržišnoj vrednosti. Vrlo brzo zatim ovako oštećeni propadaju na mestu gde se larve hrane, a na takve se naknadno nasele različiti sekundarni paraziti, gljive i bakterije, koji prouzrokuju razne truleži.

"U tu svrhu koriste se klopke koji u sebi sadrže atraktante. U monitoringu valja koristiti klopke napravljene od plastičnih flaša sa crnim vinom, jabukovim sirćetom i nekoliko kapi deterdženta. Neophodno je i skratiti interval branja polodova voća sa ciljem da se što brže sklone sa njive", savetuje Mujakić.

Sprovođenje sanitarnih mera obavezno

On takođe podseća voćare da je sprovođenje sanitarnih mera stalan i obavezan deo u borbi protiv ovog štetnog organizma. Ostavljanjem zaraženih plodova na stablu doprinosi se povećanju broja odraslih i drastičnom umnožavanju broja insekata. Otuda obavezno treba sprovesti meru uklanjanja i spaljivanja plodova.

Obavezna je i kontrola gajbica i druge opreme u kojoj se mogu zadržati plodovi sa larvama i prenositi iz jednog regiona u drugi. Takođe je neophodna i higijena ivica parcela u kojima se nalaze divlje kupine i druge biljne vrste koje mogu biti domaćini ovoj štetočini.

"Hemijske mere kontrole mogu doprineti smanjnju broja odraslih insekata, ali ne i jaja i larvi koji su zaštićeni u plodu. Ova mera ima ograničeno dejstvo, ali u našoj zemlji i ne postoje registrovani insekticidi za suzbujanje Drosophila suzukii", zaključuje vranjski savetodavac.


Tagovi

Azijska vinska mušica Dejan Mujakić Štetočina Voće za izvoz Poleganje jaja


Autorka

Gordana Nastić

Više [+]

Dugogodišnja novinarka koja je zanat pekla na tekstovima iz oblasti poljoprivrede. U potrazi za novim temama rado obilazi poljoprivredna gazdinstva, ustanove, polja, voćnjake, sajmove.