Zadnje aktivnosti

Poslednje aktivnosti korisnika mogu videti samo registrovani korisnici.

Online korisnici

Online korisnike Agrokluba mogu videti samo registrovani korisnici.
Za kompletne funkcionalnosti ovih servisa, prijavi se.

Promo

  • Vinska mušica
  • 15.03.2024. 16:00

Azijska vinska mušica pretnja za jagodičasto i koštunjavo voće, ali i za vinovu lozu

Specifična je po tome što polaže jaja isključivo zdrave plodove - nedozrele, poluzrele i neoštećene, koji zatim trunu i propadaju.

Foto: Depositphotos/i-am-helen
  • 2.588
  • 135
  • 0

Proizvodnji jagodičastog voća (maline, jagode, kupine, borovnice i ostalo) preti štetočina pod nazivom Azijska vinska mušica ploda ili Drosophila suzukii. Osim jagodičastih voćaka kao omiljenih i najznačajnijih domaćina, veoma je destruktivna i za trešnju, marelu, šljivu, breskvu, vinovu lozu, aktinidiju i mnoge druge vrste. Optimalne temperature za razviće su od 20°C do 30°C, dok aktivnost počinje na 10°C i završava se na oko 30°C jer mužjaci postaju sterilni.

Štetočina je poreklom iz Japana gde je poznata od početka prošlog veka, a u poslednje vreme njeno prisustvo je utvrđeno u zemljama širom sveta. Poznato je oko 3.000 vrsta mušica iz familije Drosophilidae.

Polaganje jaja

Ono što D. suzukii izdvaja je polaganje jaja isključivo u nedozrele, poluzrele i neoštećene plodove velikog broja voćaka. Druge vrste jaja polažu u prezrele, već oštećene plodove. Međutim, u poslednje vreme ispostavilo se da i ovi plodovi nisu pošteđeni. Polaganjem jaja u tkivo ploda vinska mušica pričinjava primarnu štetu, dok se sekundarna svodi na prodor raznih prouzrokovača biljnih bolesti koje naseljavaju oštećen plod.

Polaganje jaja u neoštećene plodove omogućava očvrsla legalica u obliku testerice. Izgled legalice je glavna karakteristika po kojoj se ženka ove vrste razlikuje od drugih vrsta, dok mužjak vinske mušice ploda ima karakteristične pege na krilima i nogama po čemu je lako prepoznatljiv. Ženka položi jedno do tri jajeta, a u jednom plodu nesmetano se razvija i do 70 larvi. Jaja su bele boje. Iz položenih jaja, u plod se pili larva dužine 0,6 do 3,5 milimetara.

Razvoj mušice

Prilikom razvoja, larva se hrani sadržajem ploda koji gubi svaku tržišnu vrednost. Lutka je crvene ili smeđe boje, dužine do tri milimetra. D. suzukii uglavnom prezimljava u stadijumu imaga koji se sproleća aktivira kada temperatura premaši 10°C. Broj generacija zavisi od klimatskih uslova, a najčešće je između tri i 13 i više u toku godine.

Zbog toga se odrasle mušice mogu zabeležiti i u drugim vremenskim periodima, van perioda zrenja plodova, kada je temperatura stalno iznad 10°C. Stoga već tada počinje praćenje D. suzukii u voćnim i vinogradarskim zasadima. Izlovljavanje počinje mesec dana pre zrenja plodova, odnosno od aprila do kraja oktobra meseca. Životni vek D. suzukii najčešće iznosi tri do devet nedelja i za to vreme jedna ženka može da položi i do 300 jaja.

Plodovi trunu i propadaju

Plodovi mogu biti napadnuti pre, ali i nakon berbe. Ukoliko se u plodu razvija larva D. suzukii oni postaju mekani i gube tržišnu vrednost. Oštećeni plodovi često trunu kao rezultat naseljavanja patogena, jer osim toga što poništava mehaničku otpornost plodova na patogene, vinska mušica ploda ima ulogu i vektora - prenosioca prouzrokovača gljivičnih oboljenja. Gubici su ogromni, a nisu retki slučajevi i stopostotne štete. U Francuskoj je 2011. godine na jagodi zabeleženo propadanje svih plodova u zasadu, dok je u Španiji destrukcija istog intenziteta zabeležena u nekoliko zasada trešnje.

U toku životnog veka položi do 300 jaja (foto: WikimediaCommons/Katja Schulz)

D. suzukii uglavnom ne napada nezrele, prezrele i oštećene plodove, nego isključivo zdrave plodove u toku zrenja. Početak napada se vezuje za promenu boje ploda kada se povećava koncentracija šećera, a pokožica postaje mekša. Napominje se da su napadu posebno izloženi voćnjaci pored šuma gde mušica prezimljava.

Praćenje populacije vinske mušice

Lovne posude u voćnjacima (breskve, nektarine, trešnje i ostale voćke) postavljaju su unutar krošnje voćaka, dok se lovne posude u vinogradima smeštaju u sredinu redova te pričvršćuju na armaturnu žicu. Izrađene su od plastične ambalaže (boca) zapremnine 0,5 litara, a pri vrhu svake boce probušene su četiri naspramne rupe prečnika 0,5 cm. Bliže grliću boce načini otvor prekriven gazom, odakle isparava atraktant koji privlači insekte. U svaku plastičnu bocu dodaje se  oko dva decilitra jabučnog sirćeta, te se prilikom svakog uzorkovanja dodaje potrebna količina koja bi isparila. Uzorkovanje se sprovodi svakih sedam dana u plastične čaše sa etil alkoholom do determinacije vrste putem binokularne lupe.

Izlovljavanje vinske mušice 

Kao lovna posuda može da posluži obična providna plastična boca zapremine 0,5 litara. U bocu se sipa 150 - 200 mililitara rastvora koji se sastoji od 40 odsto crnog vina, 40 odsto jabukovog sirćeta i 20 odsto vode. Na kraju je potrebno dodati i četiri do pet kapi deterdženta bez mirisa koji sprečava razvoj gljivica na uginulim insektima. Na boci se probuše rupe, prečnika tri do četiri milimetra, u dva reda po četiri rupe. Rupe se buše na jednoj strani plastične boce kako bi se sadržaj nesmetano mogao istresti prilikom pregleda. Bitno je da rupe ne budu prevelike kako u bocu ne bi ušli drugi veći insekti, koji bi ometali kasniju detekciju.

Azijska voćna mušica napada malinu: Koje mere primeniti?

Jedna lovna posuda na hektar je dovoljna ukoliko je cilj lovljenja utvrđivanje prisustva štetočine. Pregled klopki se obavlja svakih 14 dana. S obzirom na to da su ove klopke veoma efikasne, a povoljne, mogu da se koriste i u cilju masovnog izlovljavanja štetočine. U tom slučaju, posude se postavljaju u granične (rubne) redove voćaka na dva metra rastojanja i unutar parcele na razmaku pet metara. Posude se postavljaju u krošnju na poluzasenjeno ili zasenjeno mesto, na visini od 1,5 metar, optimalno mesec dana pre početka zrenja ploda. U bocu može da se ulije i jabukovo sirće do otprilike polovine zapremine ili još bolje vinsko i jabukovo sirće (60:40) i nekoliko kapi tečnog deterdženta.

Broj klopki zavisi od veličine plantaže

Optimalan broj improvizovanih klopki varira od veličine plantaže (četiri ili pet klopki po zasadu kod manjih plantaža). Lovne klopke se mogu ukloniti kada voće sazri. Treba proveravati improvizovane klopke što češće, a poželjno je svaki dan. Kada voće počne da menja boju - najmanje dva puta nedeljno. Nedeljno menjati sadržaj u plastičnoj boci, kako bi stalno bio privlačan za Azijsku vinsku mušicu.

Kontrola D. suzukii zahteva integralni pristup koji pored hemijskog tretmana podrazumeva i primenu različitih nepesticidnih mera u cilju smanjenja populacije, a samim tim i ekonomske štete u voćnjaku. Pored masovnog izlovljavanja, potrebno je iznositi zaražene plodove iz voćnjaka, ubrzati berbu koliko god je to moguće, izabrati otpornije sorte sa kraćim vremenom dozrevanja. U nekim zemljama se koriste se i insekatske mreže, ali je njihova isplativost pod znakom pitanja kod nas.


Tagovi

Azijska vinska mušica Domaćin jagodasto i drugo voće i grožđe Poreklo vinske mušice Ciklus razvoja Štete na nedozrelim Poluzrelim plodovima Praćenje populacije D. suzukii Izlovljavanje D. suzukii Improvizovane klopke za D. suzukii


Autor

Stanko Nekić

Više [+]

Diplomirani inženjer agronomije, specijalizovan za voćarstvo, vinogradarstvo, ratarstvo, povrtarstvo i fitomedicinu.