• Uzgoj voća
  • 30.04.2018. 10:00

Badem: Veoma zdrav i hranljiv, a zapostavljen

Uprkos velikoj hranljivoj i dijetetskoj vrednosti, kao i mnogim supstancama korisnim po ljudsko zdravlje, jezgrasto voće badem se u Srbiji retko gaji, uglavnom na okućnicama. Evo nekoliko saveta stručnjaka za njegovo uspešno gajenje, kako bi populacija tog voća kod nas bila masovnija.

Foto: Flickr / PETER GREENWOOD
  • 2.303
  • 271
  • 0

Badem je veoma dugovečna, jezgrasta voćna vrsta, koja dobro podnosi sušu, ali je zato osetljiv na visoku relativnu vlažnost vazduha. Kako objašnjava diplomirani inženjer voćarstva i vinogradarstva u PSSS Kragujevac Biljana Milosavljević, njegova jezgra su vrlo visoke nutritivne (hranljive) i dijetetske vrednosti, jer sadrže 50-65% biljnog ulja (od čega 99,5% čine nezasićene masne kiseline), zatim 21% belančevina, 7% šećera, 3% celuloze i 2% mineralnih supstanci. Tome treba dodati da je badem bogat vitaminom E, kao i drugim antioksidansima. 

Badem se preporučuje u prevenciji kardiovaskularnih oboljenja

Kako Milosavljevićeva tvrdi, dosadašnja klinička ispitivanja su potvrdila da svakodnevna konzumacija sirovog badema povećava nivo "dobrih bakterija" u digestivnom traktu, smanjujući nivo lošeg holesterola i pojavu kardiovaskularnih oboljenja. Tokom zimskog mirovanja, badem može da podnese kraći period sa temperaturama od -30°C, pa se uzgaja i u zemljama sa hladnijom klimom.

Kao pomoć oplodnji badema preporučljivo unošenje bumbara

Ova voćna vrsta cveta pre listanja, a vreme cvetanja zavisi od sorte, podloge, geografske širine, nadmorske visine, temperature i vlažnosti tokom zime i proleća. Cvetanje badema u proseku traje od pet do 25 dana, a počinje već pri temperaturama od 8°C do 10°C. U periodu kada je aktivnost medonosnih pčela smanjena, kako bi se osigurala dobra oplodnja, stručnjaci preporučuju unošenje bumbara i solitarnih pčela u zasad.

U Srbiji nema plantažnog uzgoja badema

Većina sorti badema su samobesplodne, a među pojedinim sortama utvrđena je intersterilnost, pa na to treba obratiti pažnju računa pri izboru sorti za gajenje. Pojedine sorte, kao što su: troito, tuono, supernova, filipočeo su samooplodne ili delimično samooplodne, ali se zbog bolje oplodnje preporučuje gajenje više sorti u zasadu koje cvetaju istovremeno. Biljana Milosavljević napominje da u Srbiji ne postoji plantažna prizvodnja badema, nego se oni gaje uglavnom samo na okućnicama. Ona naglašava da zbog kratkog biološkog mirovanja, drvo badema često strada od poznog prolećnog mraza, a stepen oštećenja zavisi od faze u kojoj se cvetovi nalaze, jačine mraza i dužine njegovog trajanja.

Lokacija i primena pune agrotehnike presudni za dobar rod

Prirodnih populacija badema u našoj zemlji ima vrlo malo, ali bi one mogle da budu značajne za odabiranje genotipova badema prilagođenih uslovima sredine u Srbiji. Jedan od ciljeva oplemenjivanja badema je upravo stvaranje sorti koje mogu da prošire područje uzgoja tog voća. Milosavljevićeva ističe da plodovi badema imaju veliku upotrebnu vrednost, dodajući da su preduslovi za uspešno gajenje te jezgraste voćke dobar izbor lokacije, pravilan izbor sorti i primena pune agrotehnika.


Povezana biljna vrsta

Badem

Badem

Engleski naziv: Almond | Latinski naziv: Prunus amygdalus

Badem predstavlja cenjeno, vrlo kalorično i hranjivo voće, kako na domaćem, tako i na inostranom tržištu. Plodovi sadrže kvalitetne masnoće, belančevine, ugljene hidrate,... Pročitaj više »

Izvori

Poljoprivredna stručna služba Srbije


Tagovi

Badem Voće Voćarstvo Biljana Milosavljević Kragujevac Sorte


Autor

Marinko Tica

Marinko je profesor književnosti s višegodišnjim novinarskim iskustvom u elektronskim medijima. Naročito je zainteresovan za teme i zbivanja u agraru, a zamenik je urednika na Agroklubu.