Berba oraha moguća i uz pomoć atomizera

Berbu oraha možemo početi kada zeleni omotač (klapina) kod većine plodova omekša i pukne (na 75%) i sadržaj iz nje lako ispada.

Vreme zrenja je sortna odlika. Plodovi većine sorti i tipova oraha u našim uslovima sazrevaju 130 do 150 dana posle zametanja, odnosno u drugoj polovini septembra i prvoj polovini oktobra.

Berbu treba blagovremeno obaviti, jer prerano ubrani plodovi imaju manji randman jezgre i manje ulja u jezgri, a i ukus jezgre je lošiji. Ako se zakasni sa berbom, ljuska i sama jezgra, naročito kišnih jeseni, potamni. U jezgri se može razviti i plesan.

Kod kasne berbe prinose mogu desetkovati ptice, veverice i insekti

Ručna berba je najskuplja

Berba se može obaviti ručno, pomoću tresača, kao i pomoću atomizera.

Ručna berba je najskuplji i najnepogodniji način berbe oraha, naročito ako se mlati motkama. Motkama se oštećuju rodne grančice, starije grane i lišće. Bolje je ako se grane ručno tresu (grana po grana). Osoba koja trese treba da se popne na drvo ili da bude na platformi. Trešenje treba ponoviti posle desetak dana, a potom ručno obrati plodove koji se i tada čvrsto drže za granu, odnosno kod kojih do tada klapina nije pukla. Oni se lako vade iz klapine ako se pet do sedam dana drže na gomili, jer za to vreme klapina ispuca.

Pre berbe oraha moraju se izvršiti pripreme za lakše sakupljanje plodova. Ako je u zasadu sprovedena redovna obrada, zemljište treba poravnati i povaljati, a ako se zemljište održava u vidu ledine (npr. kod pojedinačnih stabala, drvoreda i zasada na neravnim terenima), travu treba pokositi i izneti.

Tresač za orah i drugo voće

Brži, bolji i ekonomičniji način je berba pomoću tresača. Ima više tipova, a u našoj zemlji upotrebljava se danski tresač tipa Šauman, koji se koristi i za trešenje višanja, kajsija, šljiva i drugog voća. Može se koristiti i tresač kog pokreće traktor preko kardana. Ovaj tip tresača često koriste proizvođači šljiva u okolini Valjeva.

Korišćenjem tresača i sakupljača plodova koji radi na principu usisivača višestruko se povećava radni učinak i smanjuju troškovi proizvodnje. Da bi se mogle upotrebiti mašine za sakupljanje, zemljište mora biti poravnato.

Pošto sve sorte ne zru istovremeno, a u zasadu zbog dobre oplodnje mora biti najmanje tri sorte, plodovi se beru u više navrata. Često se oni sa jednog stabla beru u dva navrata, jer ne sazrevaju istovremeno (na periferiji krune sazrevaju ranije nego u njenoj unutrašnjosti). Primenom fitohormona moguće je postići ujednačenije zrenje, što na većim plantažama treba koristiti.

Brže sazrevanje i ujednačenost zrenja oraha mogu se postići primenom etrela, pri čemu pre masovne primene treba isprobati planiranu koncentraciju na manjem broju stabala zbog moguće fitotoksičnosti (otpadanje listova, na primer). Moguća koncentracija se kreće od 500 do 1.000 ppm (1 deo aktivne materije na milion). Plodovi na stablu se tretiraju na 10 - 27 dana pre berbe. Primenom navedenog preparata postiže se ujednačenije i ranije zrenje pa se orasi mogu brati i dve do tri nedelje ranije. Klapina se sa tretiranih plodova odvaja mnogo bolje, a olakšava se i mehanizovana berba, pa nisu potrebne tri do četiri probirne berbe, već se beru jednom ili u dva navrata.

Najekonomičnije rešenje - atomizer

Najbrže i najekonomičnije trešenje oraha je pomoću atomizera za zaštitu biljaka, što je uvedeno kao novina u berbi ovog voća (Korać M. i sar., 1998). Plodovi treba da su zreli tako da lako ispadaju iz klapine. Beru se u više navrata. Otresaju se jakom vazdušnom strujom iz "topa" atomizera, koji je uvek okrenut unazad da mašina pri prolasku ne bi lomila one otresene.

I u ovom slučaju plodove treba sakupljati mašinama - sakupljačima plodova.

Sakupljene na bilo koji način treba oprati, kako bi se sa njih odstranila mrežica od nervature klapine, sluzave materije koje nastaju pri fermentaciji klapine i druge nečistoće. Onda se peru da voda ne bi prodrla do jezgre, najbolje jakim mlazom vode.