Bez berbe maline u oktobru - loša godina za organsku polku

Neobičan dvojac, koje je vojna služba njihovih očeva dovela do Kraljeva, pokazao je da dva ortaka različite dobi, različitih zanimanja i pogleda na svet mogu da ostvare uspehe u malinarskoj proizvodnji.

Jedan je sa juga Srbije iz Vranja, drugi je iz Slovenije, Maribora. Malina je ipak presudila da Goran Stevanović i Zvonko Krajnc postanu ortaci u njenoj proizvodnji i pored toga što nisu ni saksiju cveća zalili. Na kupljenoj zemlji u Žičkom polju za sada imaju organsku polku na hektar i 50 ari. Polka se bere minimum tri meseca. Visoke temperature ali i oluje su učinile da je prinos bude znatno manji. Ova godina kažu nije dobra.

"Nepovratila se! Velike suše, velike nepogode, mi smo dva puta imali nalete vetra koji su toliko oborili maline, odneli stubove da nam je u jednom trenutku došlo, samo da to zađemo i pokosimo. Protivgradne mreže upravo iz tih razloga, ali i nemanja sredstava, nismo postavljali. To je velika investicija za ovaj prostor", procenio je Krajnc.

Momenat kad znanje ne pomaže

Ovde se radi od janura do kraja oktobra i nema stajanja.

"Mnogo je ulaganja, mnogo je bilo i problema ove godine. Nakon dve oluje, krenule su tokom jula velike vrućine preko 35 stepeni. Malinu to usporava, stagnira sa rastom, gori na stablu, plodovi bele, tako da nije ni kvalitet zadovoljavajući. Evo naglo je i zahladnelo, tako da suma sumarum, šta smo ubrali, ubrali smo. Deševalo se da imamo berbu i u oktobru, sada ne verujem, naročito zbog ranijeg početka berbe", kaže Stevanović.

U ovom lancu važno je imati dobru saradnju sa strukom ali i otkupljivačima. Bez ikakvog predznanja o zemlji, mašinama, mogla je ova njihova  proizvođačka avantura da završi i drugačije. Proizvodnju polke prate izvesni problemi, što će ih možda nagnati da menjaju sortiment ili se vrate konvencionalnom uzgoju evo i zašto.

"Tu treba mnogo rada, mnogo znanja, mnogo prirodnih preparata, ali to ove godine ne pomaže ništa! Mala je razlika u ceni da se proizvodi organska polka koja je za nekih 10 odsto skuplja u odnosu na konvencionalnu. To je fakat neisplativo, ni u ceni ni u pogledu roda. Sve u svemu ozbiljno razmišljamo da naredne godine, bude li zdravlja i para radimo drugačije. Možda čak zamenimo i deo plantaže ili njive koja nam je slobodna sa polanom koja se pokazala otpornijom", kažu sagovornici.

Loša ekonomija

Neko je rekao da ni rat ne može uništiti neki narod kao loša ekonomija. Niske cene poljoprivrednih proizvoda već dugi niz godina deklarišu naše farmere kao sirotinju. Jake države znaju da samo bogat seljak može stvoriti i bogatu državu. Zbog toga bi činovnički aparat morao da pomogne selu. Našim sagovornicima 4.000 dinara po hektaru ne znači ništa, ali stabilnost tržišta sve.

"Ove godine ukus proizvodnje je prilično gorak. Što bi rekao naš predsednik - malinari bi hteli velike pare za tri meseca. E, da vam ja pojasnim da nije baš tako. Nas dvojica smo od 20. januara ovde, imamo i snimke. Malinjaci su košeni, čišćeni, okopavani. Ove godine smo moj ortak i ja rasturili 90 tona stanjaka i to puta dva jer ga treba utovariti, istovariti i rasturiti, za nekih pet, šest dana. Dalje prihrana, zaštita, nega, ma posao do kraja oktobra, pa opet nanovo", ogorčeno će Krajnc.

Cena proizvoda određuje cenu rada, kvalitet berbe, kvalitet berača, zadovoljne radnike. Na žičkim poljima dobar berač može dostići dnevnicu od 50 evra u punom rodu. Na plantaži su mahom stariji radnici, bez posla i penzioneri. Bilo je i nekolicina omladinaca kažu dobro dođe svaki dinar.

Još jedan trošak - voda

Dalji planovi su očigledno oročeni, jer da nisu, plantažu bi širili, ovako čekaju kraj sezone i sumiranje rezultata. Tri pumpe neprestano rade, jer da nije tako ne bi bilo ni ove priče, a ni naših vrednih sagovornika.

"Evo još jedan veliki trošak - voda. Samo za zalivanje tokom jula i avgusta smo potrošili preko 600 litara benzina, jer pumpa neće na vodu, ona samo izbacuje vodu. To su ogromni troškovi. Berače neću da pominjem jer bez njih realno ovaj posao ne bi realizovali do kraja. Njih takođe treba platiti. To izgleda slabo ko razume", kažu i dodaju da svi vide krajnju cenu, niko ne vidi šta je sve rađeno i plaćeno pre pakovanja u gajbicu. 

Ove godine rod je manji za minimum 40 odsto.

Na starom jugiću imaju lap top i podaci o svakom radniku, svakom kilogramu polke. Vidimo da su ovladali temom, savladali strah i prerasude, uspeli u poslu. U slučaju naših sagovornika ne važi poslovica "ortačka kobila kljuse do veka". Priču su zavredili upravo iz ovog razloga, malina je bila u drugom planu, bez obzira na sve okolnosti.

Na žalost priča o organskoj malini je slična svuda na ovom području gde je ona dominantna u odnosu na vilamet i druge sorte. Jedino su dobro prošli i cenovno i prinosom, male plantaže vilameta, površine od 10-30 ari. Naročito oni kojima su malinjaci bili pokriveni čak i običnom mrežom, koja je štitila od jake kiše i grada, a tokom berbe davala kakvu takvu zaštitu.