Region Šumadije, koji inače odlikuje malo vodotokova, bio bi odličan za gajenje trešnje. Stručnjaci kažu da ta voćna vrsta zahteva malo vode, a ima dobru cenu.
Trešnja bi u budućnosti mogla da preuzme primat u voćarstvu u Šumadiji, najviše zbog pogodne klime u ovom regionu, ali i zbog relativno dobre cene na tržištu. Profesor Dragan Radivojević sa Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu kaže da je ovo voće pogodno za gajenje, jer ne traži mnogo vode. Za region Šumadije koji "kuburi" sa vodom to bi možda bila idealna voćka. S druge strane, pogodna je, jer sazreva pre perioda velikih suša u julu i avgustu.
Sudeći po posećenosti na stručnom predavanju koje je u Kragujevcu održao profesor Radivojević, voćari iz ovog kraja zainteresovani su da se oprobaju u gajenju trešnje, koja je sada prisutna na gotovo neznatnim površinama.
"Šumadija je područje koje odgovara trešnji, čak više nego jabuci, koja je pored šljive najzastupljenija u ovom kraju. Njene potrebe za vodom su male, a ovaj region ima relativno malo vodotokova. Zbog toga trešnja ima perspektivu. Ona uspešno može da se gaji i bez zalivanja, samo što u tom slučaju proizvođači moraju da idu na bujnije podloge koje lakše podnose sušu, a rastojanja moraju da budu veća, kaže profesor Dragan Radivojević, sa katedre za voćarstvo na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu.
Ono na šta proizvođači moraju da obrate pažnju je da se kod trešnje sve više vodi računa o kvalitetu ploda, rečeno je na ovom predavanju. Plod mora da ima odgovarajuću krupnoću. Minimalni standard je 26mm u prečniku. Ako su plodovi preko te krupnoće, oni mogu da postignu jako visoku cenu na tržištu. "Pošto mi nismo u finansijskoj mogućnosti da štitimo trešnju od kiše tokom perioda sazrevanja proizvođači moraju da biraju sorte čiji su plodovi otporni na kišu i na pucanje jer se kod trešnje traži izuzetno kvalitetan plod", navodi profesor Dragan Radivojević.
Cena trešnje od 1 €/kg obezbeđuje solidan profit po jedinici površine, smatra Radivojević. On ovdašnjim voćarima za što veći i kvalitetniji prinos preporučuje sorte kordija i regina zbog njihovog kasnijeg sazrevanja i čvrstih plodova.
Da li će se Šumadinci preorijentisati na voće koje do sada nisu gajili zavisi od mnogo faktora. Zasada je jedino sigurno da ove godine nisu zadovoljni cenom jabuka i šljiva na tržištu. Skoro ceo rod otišao je u preradu po veoma niskim cenama, a ove godine osetno je pao i izvoz na strano tržište. S druge strane, novi zasadi traže i nova ulaganja.
Naslovna fotografija: bigstockphoto.com, boggy
Povezana biljna vrsta
Tagovi
Autorka
Biljana Nenković
