"Uspeh u proizvodnji dunje zagarantovan je samo ako se njenoj proizvodnji pokloni puna pažnja i pravovremena primena svih agro i pomotehničkih mera", kaže profesor voćarstva dr Boban Đorđević
Prema proceni, na teritoriji Srbije dunja se gaji na oko 2.800 do 3.100 hektara, što ukazuje na blagi porast površina, prvenstveno zbog povećane potražnje za plodom koji se koristi u proizvodnji alkoholnih destilata, to jest dunjevače.
Prema rečima profesora voćarstva dr Bobana Đorđevića sa Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu, prosečna godišnja proizvodnja plodova dunje iznosi od 11.000 do 13.000 tona. Najveće površine pod ovom voćnom vrstom se nalaze u Severnobačkoj i Banatskoj oblasti, zatim u Rasinskom, Zaječarskom, Niškom, Topličkom i Jablaničkom kraju.
Međutim, klimatske prilike, kaže on, nisu pogodovale uspešnoj proizvodnji ove godine.
"Na samom početku vegetacije, krajem marta, početkom aprila, došlo je do priliva hladnog vazduha sa severozapada Evrope, što je uticalo na pojavu prolećnih mrazeva. Najhladniji period bio je krajem prve dekade aprila, kada je zabeležen temperaturni interval između -6 oC i -11 oC", ističe profesor i dodaje da je tom prilikom došlo do masovnog izmrzavanja cvetnih pupoljaka.
Nakon toga, navodi, usledilo je veoma toplo i sušno leto sa malo padavina, što je dodatno opteretilo proizvodnju.
"Manje posledice od nedostatka padavina u zasadima zabeležene su na onim parcelama gde je instaliran sistem za navodnjavanje, što ukazuje na veliku potrebu postojanja ovog sistema prilikom gajenja ove voćne vrste", pojašnjava Đorđević.
Kako dalje napominje, ove godine zabeležena je i značajno manja pojava bakteriozne plamenjače koju prouzrokuje bakterija Erwinia amylovora. Međutim, uprkos sveobuhvatnim lošim vremenskim uslovima tokom vegetacionog perioda kvalitet plodova dunje se može smatrati zadovoljavajućim.
"Smanjenje prinosa po stablu, nastalo zbog izmrzavanja cvetnih pupoljaka, doprinelo je dobijanju plodova dobre krupnoće, iako je zabeležen nedostatak padavina, kao i česta pojava visokih temperatura."
Kada je reč o organoleptičkim karakteristikama, dodaje on, plodovi su imali zavidan procenat rastvorljive suve materije, to jest šest do osam procenata redukujućih šećera, što može uticati na povoljan randman za dobijanje dunjevače.
Ovaj stručnjak za voćarstvo ističe i da kontinuiran i kvalitetan prinos dunje zavisi od velikog broja faktora. Godinama unazad se pokazuje da pravilan izbor lokaliteta, sa povoljnim klimatskim i zemljišnim karakteristikama, predstavlja osnov uspešne proizvodnje.
"Jednako bitni faktori su zdravstveno i sortno ispravan sadni materijal i pravovremena primena pomotehničkih mera. Nažalost, pojedinih godina pojava bakteriozne plamenjače može biti toliko jaka i ugrozi ne samo prinos te godine, već i ceo zasad", navodi on.
Uprkos svemu, ipak se proizvođačima savetuje da ne odustaju od proizvodnje ove jabučaste voćne vrste, jer su plodovi dunje cenjena roba na polju poljoprivrednih proizvoda i u bliskoj budućnosti treba očekivati stabilnu cenu uz povećanje potražnje.
"Uspeh u proizvodnji dunje zagarantovan je samo ako se njenoj proizvodnji pokloni puna pažnja i pravovremena primena svih agro i pomotehničkih mera", zaključuje.
Kada je reč o prinosu i kvalitetu dunje na teritoriji Topličkog okruga, savetodavac za voćarstvo Magdalena Todorović iz PSS Kuršumlija ističe da je prinos, uprkos promenljivim vremenskim uslovima, zadovoljavajući.
"Suvo, letnje vreme donelo je nešto sitnije, ali zdrave plodove, pogodne za preradu", navodi ona.
U Toplici se, dodaje, najviše gaje domaće i proverene sorte.
"Leskovačka stiže već krajem septembra, početkom oktobra, i idealna je za rakiju i zimnicu, dok je vranjska čuvena po krupnim plodovima i bogatoj aromi, a sazreva sredinom oktobra", pojašnjava ona i dodaje da je Morava, novija sorta dunje poreklom iz Čačka, sve više zastupljena u zasadima, dok se Asenica, iako poznata po otpornosti i rodnosti, ređe sadi.
Tagovi
Autorka
