Dunja najveći probirač zemljišta među voćem - kakvo traži?

Za podizanje zasada dunje vrlo su važne fizičke osobine zemljišta jer se one teško mogu popraviti. Od fizičkih osobina najvažnije su dubina i struktura. S obzirom na to da je ova voćka sa razvijenom korenovom mrežom koja se prostire u dublje slojeve prirodno je da bi zemljište trebalo da ima što dublji sloj. Treba imati na umu da se njen koren različito razvija u dubinu, odnosno širinu u zavisnosti od tipa podloge, navodi stručnjak za voćarstvo Poljoprivredno stručne službe Vranje Suzana Jerkić.

Kako proveriti propustljivost?

Aktivan sloj zemljišta treba da bude dovoljno dubok, preko 100 cm, propustljiv, rastresit i dobre strukture, a da se ispod oraničnog sloja nalazi propusna zdravica (30-40 cm dubine) sa povoljnim vodno-vazdušnim režimom (50 odsto vode: 50 odsto vazduha). To su značajna svojstva od kojih zavisi opšti porast i prostiranje korena u zemljištu. Ono sa visokim nivoom podzemne vode, nepovoljnim toplotnim i vazdušnim režimom nije pogodno za gajenje dunje.

Propustljivost tla može se vrlo lako ispitati kopanjem rupa do dubine od 100 cm. Ako se voda u ovim rupama zadrži tri do četri dana posle prestanka kiše, zemljište je nepropustljivo i nije pogodno za gajenje dunje bez prethodne popravke. Ovo stanje može da se popravi podrivanjem i izgradnjom sistema drenažnih kanala.

Najveći probirač zemljišta među voćkama. Koja je najbolja dunja za gajenje?

"Zemljišta sa visokim podzemnim vodama nikako nisu povoljna, zato ona ne sme da bude viša od 150 cm. Struktura je jako važna i na nju utiče količina kreča i humusa", rekao je ranije za Agroklub poljoprivredni tehničar Stevan Savić.

Zemlja sa plitkim aktivnim slojem manje je pogodno za gajenje dunje, jer se na takvoj koren slabije razvija, a samim tim i nadzemni deo voćke će biti manje razvijen, manja je i rodnost, lošiji kvalitet plodova, a ujedno je smanjena otpornost prema niskim negativnim temperaturama, suši, bolestima i štetočinama, ističe Jerkićeva.

Za uspešno gajenje minimalna dubina aktivnog sloja treba da je 1,0-1,5 m.

Od čega zavisi struktura zemljišta?

Struktura zavisi od odnosa gline i peska. Na nju utiče i količina kreča (CaCO3) u zemljištu kao i sadržaj organskih materija (humus). Za uspešno gajenje dunje najbolja je mrvičasta struktura. Tu strukturu treba pažljivo održavati, jer ona može da se naruši preobilnim navodnjavanjem, navodnjavanjem zaslanjenom vodom ili obradom vlažnog tla teškim mašinama.

Dobra struktura zemljišta omogućava lako prodiranje najaktivnijih žila korena i pozitivno deluje na njegov opšti razvitak. Takva su dovoljno aerisana. S druge strane slabo aerisana su nepovoljna zato što u njima dolazi do ugušivanja korena pa i same voćke. Često se u anaerobnim uslovima u ćelijama korena nagomilavaju toksične materije koje izazivaju izumiranje voćke. Dešavaju se i niz drugih procesa, nitrati se pretvaraju u nitrite koji toksično deluju na koren, upozorava vranjanski stručnjak.

Mokro i zbijeno zemljište ne sadrži više od jedan odsto kiseonika u odnosu na dobro rastresito i propusno. Dunja u takvom zemljištu razvija manji koren i to više površinski.

Poznato je da u pogledu potreba voćaka prema određenoj strukturi zemljišta postoje razlike između pojedinih vrsta, sorti i podloga. Za ovu su najpogodnija ona čiji je odnos gline prema pesku od 50:50 do 60:40, odnosno koja imaju mrvičastu strukturu. Takva tla su relativno laka za obradu, a najčešće su i plodna.

Krečna zemljišta su dobre strukture, ali za dunju nisu pogodna jer na takvim dolazi do hloroze. Ona ne podnosi sadržaj kreča veći od pet odsto, navodi Jerkićeva.